Da se malo pozabavim Leskovačkim nazovimo izletištem Hisarom.
Nadomak Leskovca takoreći u samom gradu nalazi se brdo Hisar. Po svim karakteristikama to bi moglo biti idealno mesto za šetnju, rekreaciju i divan provod u prirodi.
Tako stvari stoje u idejama, a u stvarnost je sasvim drugačija. To mesto je zapušsteno, neuređno, neosvetljeno, bez bilo kojih pratećih sadržaja koji bi posetiocima olakšali boravak na njemu, prilazni put neasfaltiran a staze zarasle u trnje i korov.
Između ove dve opcije je velika razlika, ali se mora reći da se u poslednje dve godine oseća napredak u smislu uredjenja Hisara. Deo Hisara je očišćen od trnja i žbunja, napravljene su klupe za odmor, postavljenje nadstrešnice što je za pohvalu, i tu se stalo. Kako je postavljeno o tome niko ne vodi računa i to je prepušteno zubu vremena a još vise obesnim Leskovčanima i narkomanima koji na tim objektima pokazuju silu i troše svoju energiju.
Apel nadležnima da se na tom prostoru iznadje mogućnost kontrole i obezbedjenja napravljenih objekata, da se asfaltira put do vrha i da se postave platforme za osmatranje Leskovacke panorame, jer verujte mi pogled je fantastičan i sada a moga bi biti jos lepšii prijatniji za boravak.
