субота, 25. јул 2009.

Klavir od milion dinara


Iz leskovačkog budžeta potrošeno je milion dinara za koncertni klavir naručen za pozorište, ali instrument još stoji na lageru dobavljača. Na neisporučeni klavir potrošena je i donacija „Pošte Srbije“ od milion dinara, ali zbog sukoba dva bivša direktora, klavir nije isporučen, jer je preostalo da bude uplaćeno još milion. Pošto klavir već tri godine stoji kod dobavljača, beogradskog preduzeća „Mitros mjuzik“, grad će morati da plati i penale za skladištenje.

Na ideju o kupovini klavira došla je bivša direktorka Pozorišta Olgica Petrović, pošto se Vida Ognjenović, poznata pozorišna radnica i spisateljica ponudila da pronađe donatora.
- Ognjenovićeva je imala iskrene namere da nam pomogne zbog naših dobrih predstava i u startu je obezbedila donaciju od milion dinara od „Pošte“. Ubrzo sam razrešena sa dužnosti direktora, funkciju je preuzeo Nenad Vuković, a potom su krenule ružne glasine iz Leskovca, i ova dama i veliki pozorišni stručnjak je digla ruke od Leskovčana. Nije mogla da shavti da neko može da izvrgne ruglu nečije dobre namere - priča Petrovićeva, sada direktor Radio Leskovca, ne želeći da otkriva o kakvim glasinama se radi.
Avgusta prošle godine leskovačke vlasti su uplatile još milion dinara „Mitros mjuziku“ i tu se stalo jer je u međuvremenu gradska kasa osiromašila, a Vuković, tvrdi sadašnja zamenica direktora Biljana Grozdanović, nije bio zainteresovano da poradi na pronalaženju novca za ostatak duga.
- Vuković je, naprotiv, činio sve da stopira taj posao - tvrdi Grozdanovićeva.
Vuković s druge strane kaže da nije hteo da se bavi klavirom jer je bio uveren da iza te nabavke stoje mutne radnje.
- Nisam želeo da učestvujem u toj igri, jer iza odluke o kupovini klavira nije stajao Upravni odbor Pozorišta, a za dve godine, koliko sam bio direktor, niko me iz Beograda nije kontaktirao po tom pitanju. Nije mi jasno zašto je grad uplatio milion dinara na račun „Mitrosa“ kada je ugovor o kupovini potpisalo Narodno pozorište - tvrdi Vuković, koji je pre tri meseca smenjen sa mesta direktora. Koncertni klavir, inače, nema ni jedna kulturna institucija u Leskovcu.

Preuzeto - Blic

петак, 17. јул 2009.

Plate po meri

Gradska Uprava za budžetsku inspekciju danima češlja dokumentaciju svih javnih preduzeća i ustanova, da bi se otkrilo po kom osnovu su direktori i načelnici sebi i pojedinim zaposlenima naduvavali koeficijente za plate. Prve procene govore da je reč o iznosu većem od 10 miliona dinara, a najveće nepravilnosti uočene su u kulturnim ustanovama.
Po nalogu gradonačelnika Slobodana Kocića, nepravilnosti moraju biti ispravljene, a plate obračunate po zakonskom osnovu. Miodrag Stanković, načelnik Uprave za budžetsku inspekciju, navodi da će u pojedinim slučajevima biti posla i za policiju.
Stanković kaže da je u pitanju veliki posao i da kontrolišu više od 30 internih pravilnika o dodeli koeficijenata. Po Zakonu direktori i načelnici imaju pravo da zaposlenima za trećinu povećaju platu, ali samo iz sopstvenih prihoda, a ne na teret budžeta grada koji finansira plate i doprinose zaposlenih. Dodatni koeficijenti se daju na osnovu složenosti posla i zalaganja, ali se ispostavilo da su do "nagrade" dolazili "miljenici" ili "osobe od poverenja" rukovodilaca.
- Prihvatili smo se "vrućeg krompira", ali nije nam namera da nekome nanesemo zlo, već da ispravimo nepravde. Ne možemo nikog konkretno da prozovemo, jer sve ovo traje 10 godina unazad - kaže načelnik Stanković. - U nepravilnostima u gradskoj upravi, prednjače Uprave za finansije i inspekcijske poslove.
Zanimljivo je da su kulturne ustanove sa 288 zaposlenih, takođe "šakom i kapom" delile koeficijente, pa tako pada u vodu priča da su plate u kulturi najmanje. Iskreno, njihove zarade od svih budžetskih korisnika su najmanje, a najviše kasne, tako da im se trenutno duguje pet plata, a u proseku primaju samo polovinu mesečno.
Najveće nelogičnosti su u Narodnom pozorištu. Direktor je tako primao svakog meseca 13,5 hiljada dinara više, jer je imao koeficijent kao direktor Nacionalnog teatra. Sada je taj koeficijent smanjen - po zakonu. U Kulturnom centru je šef finansijske službe imao 15 umesto 12,30 koeficijent, a isto je bio "nagrađen" i organizator filmskog programa. U Biblioteci imamo slučaj da je sekretaru sa višom školom, isplaćivana fakultetska plata - pojašnjava Stanković, i dodaje da su pojedinačno to mali iznosi ( visina koeficijenta je 1.000 dinara), ali ne i kada se na taj neto koeficijent doda minuli rad porezi i doprinosi, puta 12 meseci ...
- I pored neprijatnosti koje sam imao, dobro je da su svi uvideli da moraju da isprave ove nepravilnosti. Uveliko se radi na tome. Posle "prijateljskog" upozorenja, ići će i drugi krug provere, i tada više neće imati mesta za bilo kakva opravdanja. Niko neće biti zaštićen - poručuje načelnik.
Budžetska inspekcija trenutno proverava rad fondova, pa su predmet interesovanja Fond za razvoj, Fond za poljoprivredu i Fond za ekologiju.

BIBLIOTEKA NEMA ŠTA DA KRIJE
Aleksandra Samokal-Jovanović, direktorka Narodne biblioteke, kaže da je situaciju sa koeficijentima nasledila. Kaže da je još januara 2008. godine obavestila o tome Upravni odbor, ali da niko ništa nije preduzeo. Za razliku od drugih direktora, spremna je da otvoreno priča i o svojoj plati (oko 50.000) i tvrdi da je najmanja od svih direktora biblioteka u Srbiji.
Podnosili smo izveštaje o radu i programe, i pred odbornicima Skupštine grada. Nikada nije bilo primedbi. Sve naloge i uputstva budžetske inspekcije ispoštovaćemo - kaže direktorka.

HAJKA NA KULTURU
Zaposleni u kulturnim ustanovama proveru koeficijenata tumače kao jedan vid hajke protiv njih i smatraju da je nepravedno što se potenciraju njihove plate koje su najmanje i najneredovnije od svih zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Činjenica je međutim da 95 odsto ukupnog budžeta namenjenog kulturi, odlazi na plate zaposlenih.

Izvor: Novosti

уторак, 14. јул 2009.

Potrosili pauka


LESKOVAC - Prvo javno preduzeće u gradu, a jedino iz ove delatnosti u Srbiji koje će otići u stečaj i likvidaciju je "Parking servis". Opštinski sud u Leskovcu u ponedeljak je na licitaciji zbog duga od 200.000 dinara po početnoj ceni od 2,1 milion dinara prodao "pauka" koji je svojevremeno kupljen za 4,8 miliona dinara. Kako nezvanično saznajemo "pauk" je kupio niški "Parking servis".
Novoimenovana direktorka Sonja Stevanović, kaže da su dugovanja narasla na 20 miliona dinara i da im preti stečaj i likvidacija. Gradske vlasti nemaju nameru da "spasavaju" preduzeće, već su raspisali tender za obavljanje ove komunalne delatnosti.
Vozilo "pauk" bila je jedina imovina ovog preduzeća osnovanog 2004. godine u nameri da uredi parkiranje u gradu i obezbedi novac za šezdesetak zaposlenih. Imali su na raspolaganju čak 1.000 parking mesta, ali su u startu bili opterećeni viškom zaposlenih koje su političari udomljavali po partijskoj liniji. Radnici sada krive političare, direktori smatraju da je odgovorna saobraćajna policija koja se nije mnogo trudila da im pomogne u odvoženju nepropisno parkiranih vozila, dok političari za kolaps "Parking servisa" prozivaju menadžere.
- Odmah po stupanju na dužnost marta ove godine, predložila sam mere za reorganizaciju firme, ali do danas nisam dobila odgovor od osnivača, lokalne vlasti. Situacija je očajna, jer radnici ne mogu ni da se leče zbog neoverenih zdravstvenih knjižica. Meni poreska policija preti zaplenom kućne imovine zbog neuplaćivanja PDV - priča direktorka Sonja Stevanović.
Račun "Parking servisa" je u blokadi od 10. decembra, a "pauk" ne radi od februara ove godine, jer nisu imali 100.000 dinara da plate registraciju. Radnici mesecima ne primaju platu, pa su, preko suda, njihova potraživanja narasla na 12 miliona dinara. Tužilo ih je i beogradsko preduzeće PSC koje je pre dve godine uvelo elektronski sistem naplate za tri miliona dinara.
- Tokom minulih godina iz gradskog budžeta se slilo mnogo novca u oporavak "Parking servisa", pa više ne vidimo svrhu daljeg ulaganja. Za propast su krivi raniji menadžeri koji nisu umeli da unovče ovu, svuda u svetu profitabilnu delatnost - kaže Saša Pešić, član Gradskog veća.

NE MOGU NA TENDER
Ko će uvoditi red u parkiranju znaće se posle 27. jula kada se završava tender za najpovoljnijeg ponuđača. Tendersku dokumentaciju po ceni od 20.000 dinara do sada su otkupila dva preduzeća, beogradski "Parking servis i garaže" i "Majer" iz Gornjeg Milanovca.
Leskovački "Parking servis" je nameravao da konkuriše, ali nije imao para za otkup dokumentacije, a sada je sve pod znakom pitanja, jer su ostali i bez "pauka".
Preuzeto: Novosti

Ovo je da covek ne poveruje u ovoj i ovakvoj aobracajnoj dzungli Leskovca...oni propali...ma to su obicni diletanti, umesto da se namlate lov oni prodaju pau.. cccc

недеља, 5. јул 2009.

Strah za posao

Najave novog gradonačelnika o smanjenju broja zaposlenih izazvale su veliku pometnju jer su gradske uprave i institucije jedino mesto gde su Leskovčani mogli da dođu do posla. Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić kaže da je pitanje smanjenja tehnološkog viška u gradskim službama, institucijama i fondovima, pitanje opstanka grada i da ga u tom poslu ništa ne može sprečiti.

“Imam obećanje potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića da ćemo kao grad, ukoliko budemo hrabri i povučemo taj potez i napravimo rez, dobiti novac za otpremnine za tehnološke viškove. Iduće nedelje tražiću prijem kod potpredsednika Vlade i ukoliko dobijem novac, taj potez ću povući. Tu nemam nikakvih dilema”, ističe gradonačelnik Leskovca.
Glasine ipak tačne

Kocić je za DW potvrdio glasine da se Leskovac nalazi pred finansijskim bankrotstvom.

“Da, tačno je. O tome govori jedan ilustrativni podatak. U maju mesecu u budžet grada Leskovca slilo se 80 miliona dinara, a samo platni fond je 100 miliona dinara za skoro dve hiljade uposlenih koji su na budžetu grada. Mislim da taj podatak govori sam za sebe sve”, naglašava Kocić.

Jovica Nedeljković, sekretar Samostalnog sindikata u Leskovcu, smatra, međutim, da je odluka gradonačelnika ishitrena.

“Da li ovi gore na budžetu Republike, kojih ima 28 hiljada, da li tamo treba smanjiti tehnološki višak? Pa, treba! A, svesni smo i činjenice da se ovih dana otvaraju ponovo neke nove agencije, postavljaju direktori, nalaze načine da tehnološke viškove prebacuju u nove agencije”, komentariše Nedeljković.
Među zaposlenima zavladao strah

Leskovac ima 165.000 stanovnika i ako bi se primenili evropski standardi, sa spiska gradskih službenika trebalo bi da se izbrišu imena preko 1.800 ljudi. Zato među zaposlenima vlada panika.

“Svi smo pod sedativima. Na posao se sa strahom dolazi i sa strahom odlazi”…”Neka bude šta god hoće. Nemamo kud iz ove kože”… “Ako, neka otpuste nesposobne, a ne politički nepodobne”, jadaju se neki od gradskih službenika.

Od početka privatizacije, u Leskovcu je bez posla ostalo 18.000 ljudi.

“Nisu u Leskovcu otvorili jedno jedino preduzeće sa 10 zaposlenih”, tvrdi Nedeljković, koji procenjuje da bi novi talas otpuštanja izazvao socijalni bunt u Leskovcu “Ovo će, možda, biti kap žuči koji će preliti čašu”, kaže ovaj sindikalac.
Preuzeto:Dojce Wele

Tako ti je to u zivotu uvek ispravljamo necije greske a ni sami nismo svesni da i iza nas ostaju greske koje ce neko drugi da ispravlja.