Jeftinije i brze preko Strazbura

Odbor za ljudska prava u Leskovcu podneo je, u ime 42 ratna veterana iz Leskovca i Vlasotinca, tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu protiv države Srbije zbog neisplaćenih ratnih dnevnica za ratovanje na Kosovu 1999. godine, rečeno je juče u toj nevladinoj organizaciji

Pravnik Odbora Dragutin Vidosavljević rekao je agenciji Beta da su tužbe podnete zbog povrede prava na suđenje pred „nezavisnim i nepristrasnim srpskim sudovima“, povrede prava na imovinu i zbog diskriminacije dela ratnih veterana. „Na ovaj korak smo se odlučili jer su se Prvi opštinski sud u Beogradu i Okružni sud u Beogradu proglasili nenadležnim za rešavanje tužbi veterana koji su od države tražili nadoknadu za ratne dnevnice“, naveo je Vidosavljević.

Dodao je da je država stekla nezakonitu materijalnu korist tim novcem i izvršila diskriminaciju, jer je nekima dala novac u vidu pomoći, a sudovi u Vranju su 2002. godine doneli presude po kojima su mnogi veterani naplatili dnevnice. Obor za ljudska prava zastupa pred sudovima u Srbiji još 200 učesnika rata na Kosovu, a Vidosavljević je rekao da će i ti slučajevi najverovatnije završiti u Strazburu, ako pravosuđe u Srbiji odbije da razmatra podnete tužbe. Pravni tim Odbora za ljudska prava u Leskovcu je proteklih godina dobio šest sporova protiv države pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.

Cudan smo mi narod, samo gledamo nekom da zakinemo, jedni mogu drugi ne pa to nema nigde.
Nije ni cudo sto ovako prolazimo kad smo ovakvi... valjda cemo se opametiti.. jednog dana, a do tad navalimo na Strazbur i slicne gradove da trazimo samo svoje kad to ne mozemo ostvariti i Nisu, Leskovacu, Beogradu,Vranju...

Odmori

Gradonacelnik Leskovca Slobodan Kocic rekao je danas JUGpressu da ce od prvog septembra poceti kampanja slanja ljudi na prinudne odmore od po cetrdeset pet radnih dana .


"U prvom turnusu poslacemo pedeset pet radnika na prinudne odmore sto ce biti usteda od cetrdeset posto. To ce nam ostaviti prostor da vratimo nagomilane dugove iz predhodnih perioda", objasnio je Kocic.



On je najavio da od 1. septembra pocinje i odlazak izvesnog broja zaposlenih u budzetskim ustanovama sa tehnoloskim viskovima koje ce finansirati iz sopstvenih izvora.

"Mi ocekujemo da i ministar ekonomije Mladjan Dinkic ispuni obecanje da ce Vlada Srbije pomoci resavanje problema preglomazne administracije. Svssni smo tezine ekonomske situacije ali ipak verujemo da ce nam ministar Dinkic bar delimicno pomci", rekao je Kocic.



"Ovaj grad nece biti talac preglomazne administracije i mi taj problem moramo da resavamo, ako zelimo bilo kakvu rayvojnu sansu", rekao je Kocic I pored problema sa obezbedjivanjem plata za oko hiljadu zaposlenih u preduzecima koja su iskljucivi budzetski korisnici u Leskovcu se kao nikad do sada uveliko radi na asfaltiranju gradskih ulica i sredjivanju seoskih puteva. Kocic objasnjava da se ovi radovi finansiraju uglavnom iz sopstvenog budzeta a u nekim slucajevima i uz pomoc drzave

On navodi da je gradska vlast uspela da deblokira racune skola, koji su bili blokirani zbog raznih dugovanja ali i da problem velikih dugova za radove na srednjoj Medicinskoj skoli moze da se resi samo uz pomoc drzave.

Preuzeto:JUGPress

Rostiljijada

Ako volite pljeskavice, ćevape, ražnjiće, vešalice... i ostale specijalitete sa roštilja, ali i pleh muziku, mažoretkinje, karneval... onda morate biti u Leskovcu od 31. avgusta do 6. septembra.

Tradicionalna "Roštiljijada", 20. po redu, ponudiće posetiocima bogat program, najavljuju organizatori. Uz već čuvene gurmanluke od mesa, i takmičenja kuvara, biće organizovan i bogat prateći program.

Na dve bine održavaće se koncerti narodne i zabavne muzike, kao i pokušaj obaranja Ginisovog rekorda u spravljanju najveće pljeksavice na svetu.

Prošle godine pobednik je bio Bojan Cvetković koji je napravio pljeskavicu od 44 kilograma! I ne samo što je bila velika, bila je i ukusna kažu oni koji su je probali.

Ako vas zanima koliko kilograma mesa će biti utrošeno ovoga puta, kao i kakvog je ukusa pljeskavica rekorderka, dođite u Leskovac i proverite lično.

Prošle godine "Roštiljijadu" je posetilo više od 400.000 ljudi, a organizatori ove godine predviđaju da će u Leskovac doći pola miliona posetilaca.
Preuzeto:Mondo

Sve je to lepo ali mislim da pocinje isuvisa rano, jos su velike vrucine pa je mogucnost zaraze velika.Treba razmisliti o tome da rostiljijada pocine u drugoj polovini septembra.

Pozoriste

Radimo pod ogromnim rizikom i u svakodnevnom smo u stresu od straha da se nešto ne zapali ili nekome ne padne cigla na glavu. Ova zgrada je u najlošijem stanju od svih pozorišta u Srbiji - kaže direktor pozorišta Zoran Rakić, kome je pre neki dan pala plafonjera na glavu. Gradske vlasti dale su 200.000 dinara za popravku plafona na stolarskoj radionici i finansirale popravku dela krova koji je prokišnjavao, ali posle svake kiše voda nađe druge puteve do probne sale, garderoba i prostorije za kostime. - Pre nego što je krov popravljen, stavljali smo lavore na scenu u kišnim danima. I sama bina je dotrajala. Nekoliko glumaca se povredilo na sceni od eksera i istrulelih dasaka, a među njima i prvak drame Đorđe Tomić - kaže Biljana Grozdanović, zamenica direktora pozorišta.
Novcem iz gradskog budžeta povremeno se obavljaju sitne popravke, ali to ne rešava problem. Pre tri godine tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je 14 miliona dinara za rekonstrukciju krova i rukovodstvu predao simboličan ček na taj iznos. Međutim, novac nikada nije stigao.
Zgrada Narodnog pozorišta poslednji put ozbiljnije je renovirana pre 40 godina. Kada je stigao ček od države na 14 miliona dinara, urađen je projekat dogradnje i rekonstrukcije i obezbeđene su sve dozvole. Njime je konkurisano kod NIP, ali se vlast promenila, pa je sve palo u zaborav. Istim projektom konkurisano je i u 2008. godinu, ali novac još nije odobren.
- Zbog nedopustivo loših tehničkih uslova za rad i život, postoji bojazan od obustave svih daljih aktivnosti - stoji u dopisu iz leskovačkog pozorišta, upućenom Ministarstvu kulture.
Inače, projekat rekonstrukcije i dogradnje još 300 kvadrata iznosio je 28,5 miliona dinara, ali rukovodilac tehničkog sektora Momir Pejatović kaže da su u međuvremenu cene materijala skočile i da taj projekat sada vredi oko 35 miliona. Zamenik gradonačelnika Leskovca Branislav Đorđević kaže za "Blic" da su lokalne vlasti intenzivirale kontakte sa Ministarstvom kulture, te da se, na osnovu datih obećanja, novac za realizaciju projekta očekuje tokom iduće godine.
Preuzeto: Blic

Kakava je situacija u Leskovcu nije ni cudi i daj boze da je samo pozoriste nakrivljeno verujem da je mnogo toga trulo u gradu Leskovcu.

Leskovac u smecu

U Đermaovićevoj ulici, u blizini centra Leskovca,ponovo je nikla divlja deponija , i pored brojnih upozorenja komunalnih inspektora I gradskih čelnika o kažnjavanju onih koji bacaju smeće van mesta predvidjenih za to.
.

Zajedničkom akcijom Por Werner Webberra, leskovačkog “Komunalca” I Gradske uprave za inspekcijske poslove, deponija u Đermanovićevoj ulici očišćena je pre dva meseca.
Tada su data obećanja da će se svakodnevno kontrolisati da li se baca smece i ko to cini na ovom mestu.
Obecano je i da ce svakodnevno na ovoj divljoj deponiji dežurati komunalni inspektori, kao I da će biti postavljene kamere koje će beležiti one koji prljaju grad..
Zapreceno je i novcanim kaznama za one koji nepropisno odlažu otpad u iznosu od 5 do 15 hiljada dinara.

Međutim, u ponedeljak ujutru je ponovo nikla divlja deponija na istom mestu, a naša ekipa nije zatekla ni jednog od odgovornih koji su obećali da će kontrolisati stanje u ovoj ulici, koja prolazi sredinom romskog naselja u centru Leskovca.

Očigledno, ni brojna upozorenja da će se zagađivanje novčano kažnjavati na neodgovorne leskovčane nisu uticale, niti urodile plodom.
Možda je potrebna veća novčana kazna za ovakav prestup, ali I redovnija kontrola nadležnih organa, kao sto su i obecali pred novinarskim ekipama i kamerama.
Preuzeto:Jug press

Stvarno smo cudni nista nas ne moze naterati da sami ebe ne unistavamao...nerazumem

Napokon-nadam se deponija za izvoz smeca

Dosadašnja deponija bila je ,,privremena’’ i često je zadavala velike glavobolje komunalcima.

Prema poslednjoj računici, vrednost deponije ,,Željkovac’’ procenjuje se na deset miliona evra, ali kako će ovde uskoro nići i tzv. reciklažni centar, ukupna investicija – prema preciznoj računici planera - doseže čak 17 miliona evra i to je apsolutno najkrupnije strano ulaganje u bilo koji projekat u Jablaničkom okrugu.

Na deponiji ,,Željkovac’’ trebalo bi da se gradi i azil za pse, jer je sadašnji, u kome je trenutno smešteno više od stotinu pasa, samo privremen. Taj deo investicije, međutim, finansiraće isključivo lokalna samouprava, ali zbog poznatih finansijskih problema sa sigurnošću se ne može kazati kada će započeti podizanje ,,psećeg doma’’.

Deponija ,,Željkovac’’ se nalazi u blizini Leskovca, odnosno sela Guberevca, Gornjeg i Donjeg Bunibroda i prostire na oko 83 hektara. Vlasnicima zemljišta koje je preuzeto od seljaka, isplaćeno je oko 116 miliona dinara, a kako ističu u kompaniji PWW neće biti dozvoljena gradnja nijednog objekta u blizini deponije, odnosno na prostoru od oko 500 metara.

Sa oko 200 ,,divljih deponija’’, koliko ih ima u gradu, okolini i u više od stotinu naselja, Leskovac je rekorder u Republici. Ništa poslednjih godina nije tako opasno zapretilo ,,prestonici roštilja i derta’’ kao ,,divlje deponije’’, koje su, posebno u letnjim mesecima, velika opasnost. Jedne nestaju, druge se stvaraju i to traje decenijama. Nisu vredele ni opomene, ni kazne, ni organizovane akcije, pa čak ni video kamere postavljene na pojedinim deponijama kako bi se razotkrilo ko i kada doprema otpad. Sve dobre namere ,,pale su u vodu’’ pred uobičajenom praksom mnogih porodica koje smeće iz svojih domova bacaju ,,gde im padne na pamet“.

Austrijsko preduzeće PWW (,,Por, Verner i Veber“) prikuplja i odvozi smeće iz najvećeg grada Jablaničkog okruga, ali i iz gotovo svih opština ovog dela juga Srbije. Cene usluga ovog preduzeća su odavno poznate – 2,12 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora, odnosno 50,40 dinara po članu domaćinstva. Uskoro, od početke rada deponije ,,Željkovac’’, računi će se isključivo fakturisati po broju članova domaćinstva – odavno je najavljeno iz ove austrijske kompanije, koja se prikupljanjem i deponovanjem gradskog otpada bavi i van atara Jablaničkog okruga, ali su cene odvoza smeća znatno više, a objašnjenje je jednostavno: leskovačka lokalna samouprava delimično je učestvovala u gradnji deponije ,,Željkovac’’ i pomoći će gradnju reciklažnog centra.

Inače, deponija ,,Željkovac’’ je, zajedno sa reciklažnim centrom, deo nacionalne strategije upravljanja otpadom, jer je predviđeno da u Republici bude 29 regionalnih savremenih deponija, ali i 44 sabirne stanice i 17 reciklažnih centara.
Preuzeto od:Danas

Nadam se da je ovo tacno i da ce se iznosenje smeca ustaliti i da nece zavisiti od volje mestana sela koje zive pored deponije.

Stednja

Zamenik gradonačelnika Leskovca Branislav Djordjević rekao je JUGpressu da vlasti u ovom gradu merama štednje i povećanim naplatama gradskih dažbina pokušavaju da reše problem manjka sredstava u budžetu.

„Transferna sredstva su gradu Leskovcu smanjena od 56,8 miliona na 38 miliona mesečno, što je značajno smanjenje . Ali , situacija je takva da su u sličnom položaju sve lokalne samouprave u Srbiji“.

Djordjević kaže da lokalne vlasti preduzimaju značajne mere racionalizacije,smanjenje rashoda ali i, sa druge strane, povećanje prihoda grada.

„Krenuli smo od lokalne vlasti, najpre od gradonačelnika, njegovog zamenika i predsednika skupštine. U četiri meseca, koliko smo na toj funkciji , nismo potpisali ni jedan kafanski račun pa je od planiranih sredstava za kabinete predsednika Skupštine potrošeno samo šest posto a za kabinete gradonačelnika i njegovog zamenika osam posto. Telefonski računi su znatno smanjeni, prepolovljena je potrošnja goriva. Jednostavno, mi svojim primerom pokušavamo da animiramo i soatle da štede i da se odgovorno ponašaju prema sredstvima gradjana“.

Djordjević kaže da saradnja izmedju centralnih vlasti i ovih gradskih u Leskovcu postoji.
„U ovom trenutku najveće investicije u gradu su sredstva republike i zato sam zadovoljan saradnjom sa ministarstvima.
Rekonstrukcija centralnog leskovačkog bulevara se polako bliži kraju, obilaznica na ulasku u grad , koja se radi investicijama iz Nacionalnog investicionog plana i Evropske investicione banke sa 15 odsto ulaganja u lokalne samouprave takodje“.

Djordjević je rekao da, bez obzira na probleme koje ima, grad ipak funkcioniše.
„ Na svim nivoima je racionalizacija i smanjenje potrošnje. S druge strane efikasnije ubiranje prihoda kao i oslonac na republiku daje rezultate pa lokalna samouprava u Leskovcu funkcioniše, i pored svih teškoća koje imamo“
Preuzeto:JUG press

Seoske straze u 21. veku - savet policije

SPOPALA nas je velika muka! Lopovi ovde više ne biraju šta kradu, nose sve što im padne pod ruke, a u policiji nas savetuju da se sami organizujemo i pohvatamo lopove. Ovako, gotovo horski, meštani Velikog Trnjana kod Leskovca opisuju svoju kolektivnu muku sa kradljivcima, koji im dolaze u “goste” gotovo svake noći.
Čedomir Trajković, kome je lane ukradena motorna testera, a nedavno vinogradarska pumpa vredna 20.000 dinara i dvoje makaza, veli da zaista više ne znaju šta da čine. On potvrđuje da su sve krađe prijavili u policijsku stanicu u obližnjem Vučju, koja je zadužena za njihovo selo, ali da su posavetovani da “stvar preuzmu u svoje ruke”.
- I da ih poslušamo, a čime da se odbranimo od lopova? - pita se Trajković. - Oružje nemamo, a i da ga posedujemo, ne bi smeli da ga upotrebimo. Jedino mogu da “prorade” motke, ali ako nekog povredimo, onda ćemo mi da odgovaramo i idemo u zatvor. Meštani Velikog Trnjana pričaju da im lopovi upadaju u dvorišta, ekonomske delove kuća i da “prle” sve pred sobom. Vladimiru Ristiću, koji u svom dvorištu kao i ostali meštani ima psa, ukraden je motor za navodnjavanje i vredan bicikl.
- Posle prijava krađa, policijska patrola sad preko dana prođe kroz selo, ali ih nema noću, kada kradljivci operišu - veli Vladimir.
A, da je priča o lopovluku u Velikom Trnjanu već poprimila alarmantne razmere, pokazuje poduži spisak meštana koje su posetili kradljivci. Živojinu Stojanoviću ukradena je vinogradarska pumpa i bicikl, Miodragu Milosavljeviću takođe dvotočkaš i električni kablovi. Stojanu Petroviću ukradena je pumpa, četiri sekire i bicikl, Savi Jankoviću kovački alat ...
Vrednom Vladimiru Mitiću zasad nepoznate osobe su pre par dana na njivi nožem isekli oko 50 velikih lubenica, koje su potom istrulele.
- Da su došli i rekli deda Vlado, daj nam neku lubenicu, sigurno da bih im dao - kaže Mitić. - Ovako su samo napravili štetu.
Kako strahuju da će se krađe nastaviti, meštani Velikog Trnjana su odlučili da do daljeg organizuju noćne patrole, koje će dežurati po ulicama u selu. I to sve do jutarnjih sati, u nadi da će kradljivci odustati od svojih pohoda ili dok policija ne pronađe vinovnike drskih lopovluka.
- Svoje traktore i ostalu mehanizaciju ne možemo da uteramo u kuće, da ih sakrijemo od lopova - kaže Čedomir Trajković.

POLICIJA RADI
POVODOM krađa u selu Veliko Trnjane, portparol Policijske uprave u Leskovcu Boban Zdravković predočio je da “policija radi na rasvetljavanju ovih dela”.

SUMNjA NA MLADE
POKRADENI meštani Velikog Trnjana vele da sumnjaju da su akteri lopovluka “oni što danju spavaju, a onda noću luduju”. Misle pre svega na mlade iz sela koji se uveče i u noćnim satima okupljaju u dvorištu Osnovne škole “Nikola Skobaljić”.
Preuzeto: Vecernje novosti