SRAMOTA!!!

Zoran Marjanović (53), penzionisani pukovnik iz Leskovca, koji je mrtav pijan kolima usmrtio Veljka Stanojevića (8), osuđen je juče na samo 3,5 godina zatvora! Iako je je utvrđeno da je vozio sa 2,12 promila alkohola i da je pri velikoj brzini pregazio dečaka, Okružni sud u Leskovcu izrekao je Marjanoviću minimalnu kaznu!
Zoran Marjanović izazvao je 8. decembra prošle godine tešku saobraćajnu nesreću u Vlajkovoj ulici u centru Leskovca.

- Marjanović je kriv jer je „audijem A6" udario biciklistu Slobodana Rajkovića, koji je na zadnjem delu bicikla vozio unuka Veljka. Sud je utvrdio da je Marjanović vozio pijan, sa 2,12 promila alkohola u krvi. On nije prilagodio brzinu vozila uslovima puta, zbog čega je udario u zadnji deo bicikla, koji se kretao u istom pravcu uz desnu ivicu kolovoza - rekao je prilikom izricanja presude Zoran Petrušić, sudija Okružnog suda u Leskovcu, i dodao:

- Od siline udarca, Veljko Stanojević je pao i zadobio prelom trećeg vratnog pršljena, teške povrede oba plućna krila i glave. Dečak je 11. decembra preminuo na Neurohirurškoj klinici u Nišu. Olakšavajuća okolnost je što je Marjanović sve vreme bio na mestu nesreće. Pored tri i po godine zatvora, Marjanoviću je izrečena i zabrana upravljanja vozilom od jedne godine.

Inače, za izazivanje teške saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom predviđena je kazna od dve do 12 godina zatvora.
Otac dečaka Bojan Stanojević je nezadovoljan i revoltiran napustio sudnicu, kao i ostala dečakova familija, jer smatraju da je kazna isuviše blaga za ovakvo krivično delo.

- Mrtav pijan pregazio je mog sina, moju mladost, moju sreću. Ubio mi je dete! Nijednog trenutka nije pokazao kajanje za to što je uradio i evo šta je dobio, tri i po godine! Onda će sigurno da se žali i ne bi me iznenadilo da mu neki viši sud još i ublaži kaznu. Gde mi živimo kada za ovakvo načinjeno zlo neko dobije minimalnu kaznu! Sve se može u ovoj državi - kaže Bojan, otac nastradalog dečaka.
Slobodan Rajković, deda stradalog dečaka, ne može da veruje kakvu je presudu sud doneo.

- Meni su neki ljudi govorili da Marjanović, kao bivši visoki oficir, svuda ima dobre veze i da se može desiti da ne dobije veliku kaznu, ali ja u to nisam verovao. Kad, evo šta se dogodilo, umalo nije ispalo da sam kriv što sam vozio unuka iz škole na biciklu - kroz suze jedva priča deda Slobodan
Marjanović, inače pukovnik u penziji, nije prisustvovao izricanju presude, a njegovi advokati nisu želeli da komentarišu presudu. Odbrana Marjanovića zasnivala se na tome da on nije pio pre udesa, već posle nesreće. Zoran je rekao posle udesa da je nakon svega što se desilo „poludeo", zbog čega je otišao u kafanu i popio šest vinjaka!

- Međutim, svedoci nesreće u Vlajkovoj ulici rekli su nam da su videli kako Marjanović izlazi iz kafane „Kod Toze". Gosti ove kafane potvrdili su nam da je dosta popio i da se osećao na alkohol. Marjanović je povređene odvezao u bolnicu, a onda se vratio u kafanu i pre nego što je stigao istražni sudija popio šest vinjaka - rekao je tada za Press izvor blizak istrazi.

Sudski veštaci utvrdili su da je u trenutku nesreće Marjanović imao 2,12 promila alkohola.
Preuzeto:Press
Evo poruke vozacima:PIJTE VOZITE I GAZITE SLOBODNO, kakvo nam je pravosudje i sudije mozda za to i budete nagradjeni.

Parkiranje

Lokalni odbor DSS optužio je gradske vlasti za sklapanje štetnog ugovora po gradjane sa beograskom firmom "Parking sistem i garaže".
"Parking sistem i garaže“ DOO Beograd je ,uz pomoć države i lokalnih vlasti, a preko svoje fantomske firme sličnog naziva, iz Leskovca, zagospodario gradskim prostorom i kao veliki gazda proteklog vikenda, pod okriljem noći, iscrtao, bez ikakvog odobrenja, sve raspoložive površine u gradu i proglasila ih parkirilaštima", navodi se u današnjem saopštenju za javnost Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije u Leskovcu.

Ova stranka postavlja pitanje „kako je moguće da se izvrši određivanje i obeležavanje parking mesta u gradu za vikend, a da se nakon toga, u ponedeljak, nadležnim organima uputi zahtev za odobrenje tog obeležavanja.

Takođe pitamo predstavnike gradskih vlasti, predsednika Skupštine grada, Živojina Stefanovića i gradonačelnika Slobodana Kocića, koji su potpisnici ovog štetnog ugovora po građane, kako je moguće da se na saobraćajnicama od regionalnog značaja, kao što su ulice Južnomoravskih brigada, Rade Končara i Svetozara Markovića dozvoljava uzurpacija jednog njihovog dela za parking prostor i time ugrožava saobraćaj u tim putnim pravcima“ kaže se u saopštenju DSS-a.
U ovoj stranci navode da su upozoravali na štetnost pomenutog ugovora, ali da "gradska vlast nastavlja sa terorom i sprovođenjem ličnog interesa i u ovom slučaju, to će trajati narednih 25 godina“ zaključuje se u saopštenju.
Preuzeto:JUG Press
ma valjda je vec jednom red da se uvede discipina kod vozaca kad i gde se mogu parkirati, do ssada je vazio zakon jacga a priznacete da pesak u toj borbi gubi i neka se uvede red.
Sto se tice Niske ulice pa tu je pravo divljastvo valjda su doticni tuda prolazili i primetili parkirana vozila i treba tu naplacivati i smatram sa eksta tarifom

Skadar

Za proteklih pet godina u više navrata menjali su se izvođači radova, stranke na vlasti, cena gradnje uvećavana mnogobrojnim aneksima, pa danas malo ko zna koliko je novca potrošeno iz gradske kase u te svrhe i kolika su dugovanja prema izvođačima radova koji su gradilište ostavili nedovršeno i slučaj predali sudu.
- Procenili smo da je transformacija „Legasa“ u javno preduzeće najbolje rešenje za grad. Na taj način poslovanje uvodimo u legalne tokove. Kao gradonačelnik nisam imao uvid u dosadašnje finansijske tokove „Legasa“, a s druge strane sve tužbe poverioca su išle prema gradu i našem budžetu, zbog čega plaćamo velike penale. Ukoliko se utvrdi da je bilo nezakonitih radnji, niko neće biti zaštićen - kaže gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić i dodaje da će buduće preduzeće imati obavezu da izdvaja 10 do 20 odsto svojih prihoda u gradsku kasu.
U policiji je „Blicu“ rečeno da se ispituje celokupno poslovanje, ali da je posebna pažnja usmerena na osnovni ugovor, odnosno na način kako je sproveden tender i izbor izvođača i podizvođača, te da se traži odgovor na pitanje zašto je Fond bez odobrenja Republičke direkcije za imovinu preneo vlasništvo „Legasu“.
Autobuska stanica počela je da se zida novcem UNDP od 25 miliona dinara, a za drugu fazu gradnje, upravnu zgradu i 14 perona, lokalna samouprava izdvojila je 65 miliona dinara. Zapelo je kod treće faze, odnosno izgradnje niza lokala i još jednog staničnog objekta, za čiju gradnju se grad zadužio 40 miliona dinara kod OTP banke. U međuvremenu, izvođač radova iz Leskovca „Andrić komerc“ od grada putem suda potražuje preko 300 miliona dinara na ime neplaćenog duga, neostvarene dobiti i štete koju je pretrpeo. I 11 nesuđenih vlasnika lokala, koji su avansirali gradnju sa po jednom ili dve rate i koji su plaćali kvadrat i do 4,8 hiljada dinara, traže sudskim putem povraćaj 16 miliona dinara.
Nejasno je kako se došlo do sumee od preko 300 miliona dinara ako se ima u vidu da je ta treća faza po prvobitnom ugovoru koštala 90,3 miliona dinara. Prema papirima u koje je „Blic“ imao uvid, cena je povećavana preko četiri aneksa ugovora, pa se došlo do sume od 129,4 miliona dinara. Jedna od mnogobrojnih gradskih komisija je utvrdila, međutim, da izvedeni radovi do 11. 07. 2008. godine vrede 33,6 miliona dinara, a da je gradska vlast uplatila izvođaču 57 miliona dinara. Ista komisija odlučuje, pak, da se doplati još 1,5 miliona dinara.
Gojko Veličković, sadašnji predsednik UO Fonda za razvoj i predsednik opštine u vreme potpisivanja ugovora za gradnju stanice, kaže da je sa funkcija otišao po završetku druge faze i da je naslednicima ostavio čistu situaciju. Zoran Perišić, koji je tokom 2007. godine bio direktor Fonda, kaže da su posle niza peripetija u to vreme započeli radovi na trećoj fazi, ali da je brzo smenjen i da kasnija rukovodstva nisu znala da odrade posao.
Preuzeto:Blic
Ma ovde su se pojedinci dobro omastili,Leskovcani placali.... astanice zavrsene nema.
Sve to treba u apsu...

Parkiranje - pauk

Na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke (SRS), koja je održana danas, postavljeno je pitanje po čijem rešenju su išpartana nova parking mesta na teritoriji čitavog grada ili je to samovolja firme koja obavlja ovu delatnost u Leskovcu od nedavno, preduzeća „Parking sistem i garaže“ iz Beograda. Goran Cvetanović, potpredsednik ove stranke, rekao je da je ovo preduzeće već počelo sa naplaćivanjem parkiranja po novim cenama, većim i do četrdeset posto , iako takva odluka još uvek nije usvojena na Skupštini grada već je samo prošla kao predlog na poslednjem Gradskom veću.
„Na postavljenoj vertikalnoj signalizaciji jasno se vidi da je cena parkiranja u prvoj zoni 35 dinara, što je povećanje od ćitavih 40 posto , a u drugoj zoni 25 dinara, ili 25 posto više u odnosu na postojeće. Ko je odobrio ove cene? Javnost nije upoznata da li je potpisan ugovor sa firmom koja je dobila delatnost. Zašto se o tome ćuti?“ pitao je Cvetanović.

On je objasnio da je pravilnik o načinu uklanjanja nepropisno parkiranih vozila morao da prođe skupštinsku proceduru, pa tek da se onda primenjuje u praksi.

Podsetio je da je, prilikom odabira preduzeća koja će vršiti komunalne delatnosti, podneo ostavku na članstvo u nadelžnoj komisiji jer je, kako je rekao, došlo do grubog kršenja kriterijuma u načinu odabira firmi.

„Smatram da su prihvatanjem određenih ponuda pojedini izvođaču favorizovani bez objektivnih razloga, a sve na štetu građana i buđžeta grada Leskovca. Prilikom izvođača za obavljanje delatnosti letnjeg i zimskog održavanja puteva nije razmatrana ponuda preduzeća za puteve „Vranje“, iz formalnih razloga, kako bi se delatnost dolelila „Produktu“ iz Pečenjevca, iako je po stručnosti i opremljenosti daleko ispod odbačenog ponuđača“ , tvrdi Cvetanović.

„ Drastičan primer je i odabir firme koja će koristiti javne prostore za parkiranje i rešenje stacionarnog saobraćaja na teritoriji grada. Prihvaćena je ponuda preduzeća „Parking sistem i garaže“ iz Beograda, i pored toga što to preduzeće nije registrovano za obavljanje takve delatnosti, čime su grubo prekršeni onosvni uslovi za dodelu delatnosti.

Ja sam to predsedniku Skupštine grada i predsedniku komisije apsolutno pojasnio, ali su oni jednostavno prešli preko toga“ tvrdi Cvetanović.
On je rekao da su ovo veoma važna pitanja na koja čelnici grada, „u prvom redu gradonačelnik i predsednik Skupštine moraju da daju odgovor, jer“ kako je istakao, „deklarativno zalaganje za zakonitost u radu na osnovu napred postavljenih pitanja u praksi se – ne sprovodi“.
Preuzeto: JUG Press

juce sam bio u gradi i video da pauk odnosi neko vozili i verujte stvarno mi je drago zbog tog... kakva dzungla vlada na Leskovackim ulicama sto se tice parkiranja to nam i treba.

Termalne vode

Ukoliko se potvrde nalazi stručnjaka, stanovnici leskovačke kotline dobili bi jeftino ekološko grejanje za svoje stanove, plastenike i staklenike u kojima se gaji rano povrće.
Na ovu ideju došao je gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, pošto se zainteresovao za studiju nekadašnjeg Geozavoda, a sada Geoinstituta iz Beograda, odnosno, studiju tima na čijem čelu je bio Sveta Stanković, čuveni srpski hidrogeolog, koji je, između ostalih, otkrio i izvore bujanovačke "Hebe" i vranjske "Rose".
- Prema tvrdnjama Stankovića, Bujanovačka Banja i Sijarinska Banja su samo pukotine gde su termalne vode iz podzemnog jezera pod Leskovcem našle put i izašle na površinu - kaže gradonačelnik Slobodan Kocić.
Na dubini od 40 do 120 metara ispod gotovo cele površine Leskovca nalazi se jezero iz koga se grad sa okolinom snabdeva vodom za piće, a prema studiji stručnjaka, termalne vode nalaze se na dubini od 1.200 do 1.500 metara. Hidroinženjer Milutin Milunović iz leskovačkog "Vodovoda" kaže da je su hidrogeološka istraživanja u leskovačkoj kotlini vršena pre 25-30 godina o trošku države, ali da u to vreme nije bilo zainteresovanih investitora.
- Za moje kolege i mene ne postoji nikakva sumnja da se na toj dubini nalaze velike količine termalne vode, samo smo u dilemi da li su one i mineralne. Tim profesora iz Beograda je ovde proveo mnogo vremevna, studiozno radio i nema sumnje da su njihovi nalazi tačni - priča Milunović, koji ukazuje i na činjenicu da se pored Južne Morave na nekoliko mesta mogu videti vulkanski tufovi, ali i na to da se leskovačka kotlina nalazi u trouglu - Sijarinska Banja, Vranjska Banja i Niška Banja, koje imaju termalne vode.
Gradonačelnik Kocić kaže da je od austrijske razvojne agencije obezbedio 50.000 evra za inoviranje postojećeg projekta, a da milion evra za probnu bušotinu ne predstavlja nikakva problem.
- U situaciji smo da bukvalno biramo investitore koji naslućuju da se radi o ogromnom potencijalu. Ukoliko se probna bušotina pokaže izdašnom, ona može da bude i eksploataciona, a benefiti su ti što će grad i sva naseljena mesta imati ekološki čist i jeftin način grejanja i što će naši poljoprivrednici u svojim staklenicima i plastenicima, uz njihovo doosvetljavanje, imati povrće tokom cele godine. Time će se, zapravo, ostvariti naš san o Leskovcu kao maloj Kaliforniji - uveren je Kocić.
Budući tim stručnjaka imaće, dodaje Kocić, kao konsultanta upravo profesora Svetu Stankovića, koji sada kao penzioner živi u Beogradu, a s kojim juče "Blic" nije uspeo da uspostavi kontakt.
Preuzeto: Blic

Zavist

Genetičar Miodrag Stojković izjavio je da je "ogorčen" što njegova bolnica u Leskovcu nije stavljena na spisak ustanova za vantelesnu oplodnju koju finansira država i izrazio sumnju u objektivnost nadležne komisije.

Stojković je agenciji Beta rekao da je komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) odbila da njegovu bolnicu stavi na spisak ustanova za vantelesnu oplodnju uz obrazloženje da nema potrebnu opremu i da dokumentacija jednog od dva ginekologa nije potpuna.

"Istovremeno, nije navedeno koja oprema je sporna i nije nam dat rok da navodne nedostatke ispravimo. Pri tom se smetnulo s uma da naša bolnica ima dozvolu za rad Ministarstva zdravlja", rekao je Stojković koji je letos izabran za jednog od 15 članova Evropskog udruženja za humanu reprodukciju.

On je rekao da se u komisiji RZZO koja odlučuje o tome u kojim bolnicama će se obavljati vantelesna oplodnja nalaze i vlasnici privatnih klinika za vantelesnu oplodnju.

"Ne bih da se bavim imenima, ali predlažem da se formira nova, neutralna komisija, u protivnom, tražiću da i ja budem njen član", rekao je Stojković.

U Stojkovićevoj bolnici u Leskovcu za nešto više od godinu dana kroz tretman vantelesne oplodnje proslo je 310 bračnih parova iz Srbije, Evrope, Amerike i Australije, a 40 odsto žena je zatrudnelo ili već dobilo decu, što je 15 odsto više od proseka u srpskim bolnicama i klinikama.
Preuzeto; Mondo

Ma takvi smo mi nedaj domacem coveku da uspe i sve salji za Beograd

Vandalizam

Na centralnim gradskim ulicama u Leskovcu polomljeno je 70 od ukupno 150 novih korpi za otpatke, a time je gradu pričinjena šteta od 150.000 dinara, rečeno je danas agenciji Beta u leskovačkom javnom preduzeću "Komunalac".

Nepoznate osobe tokom prošle noći polomile su i razvalile novopostavljene korpe, a direktor Komunalca Dejan Cvetković podneo je krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca.

Cvetković je kazao da su i ranije lomljene korpe za smeće, ali nikada odjednom u ovako velikom broju.

Ne mogu a da ne zaključim da iza ovog vandalizma stoji organizovana grupa ljudi, jer je cev sa korpom polivena betonom na pola metra u zemlji i za njeno vađenje potrebno je najamnje osam snažnih ruku. Kako je to učinjeno, a da niko ne primeti", upitao je Cvetković.

Tim povodom oglasio se saopštenjem i gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić koji je zatražio od policije da pronađe i adekvatno kazni krivce i istovremeno apelovao na građene da pruže podršku lokalnim vlastima u nastojanjima da grad učine lepšim.

Nove korpe su postavljene pre dvadesetak dana, uoči održavanja "Roštiljijade" u Leskovcu.
Preuzeto:RTV Vojvodine
Ma nije za nas nista sto je dobro.. stoka sma a za stoku je stala i motka, pa tek kad to dobro osetimo onda moze nesto i bolje...

Ljubav navika panika

Ivica Banković, penzioner iz Leskovca, učestovao je sinoć u kontroverznom kvizu „Trenutak istine”. Ivica je nakon nesvakidašnjih priznanja osvojio 250.000 dinara, ali i uspeo da se pomiri sa bivšom ženom od koje se razveo pre pet godina i koja mu je sve oprostila nakon priznanja u kvizu.

Tokom snimanja, u studiju su Ivicu podržali njegova bivša žena i dva sina. Nakon nekoliko pitanja voditeljke kviza Tatjane Vojtehovski, Ivica je priznao da i dalje voli svoju nekadašnju ženu, a posle kviza, Banković i žena su se pomirili.
- Razveli smo se zbog prevare. Ja sam je prevario sa drugom ženom. Nas dvoje smo bili u braku dvadeset i tri godine, ali smo se 2004. razveli. Sada nas je kviz pomirio. Do sada je „Trenutak istine” uglavnom rastavljao ljude (smeh), a mi smo se pomirili -priča Ivica i navodi da on i žena sada žive u istoj kući.
- Živimo zajedno, kao nekada. Ona i ja smo u našoj kući, sinovi u svojim kućama. Život nam je normalan - kaže Banković i otkriva da bi možda ponovo prevario ženu.
- Ona zna kakav sam ja. Tako je, kako je. Ponovo bih je prevario, ali ja nju volim. To je jednostavno jače od mene. Normalno je da muškarac prevari ženu, ali žena ne sme da vara. Takvi smo mi Srbijanci. Nisam u stanju da se kontrolišem - priznaje Ivica Banković, koji je svestan da su njegova razmišljanja u najmanju ruku sporna, i dodaje da zna da je mnogo razočarao svoje sinove.
- Znam da sam razočarao sinove. Da sam rasturio svoju porodicu. Šta da radim.... Sada je sve normalno. Živimo zajedno, proveli smo mnogo vremena zajedno, ja, žena, deca - priča Ivica koji pomaže sinu u njegovom preduzeću.
- Sin je preduzetnik, radi sa skuterima, pa mu ja pomažem, jer sam u penziji. Ovaj novac koji sam osvojio uložiću u kuću, a daću i deci - kaže Banković za kraj razgovora.
Preuzeto:Blic
Sta mozes takvi smo neko meoze da prasta neko ne tako ti je to.

Vampiri

U selu Gornje Stopanje pojavio se vampir, tvrde meštani ovog naselja u blizini Leskovca. Ljudi već sedam noći ne spavaju u strahu od duha koji se, kako objašnjavaju, pojavio u jednoj od ulica u ovom mestu pored reke Jablanice.

Neobjašnjivo lupanje kapija, prozora, vrata, pomeranje kontejnera, lomljenje staklenih flaša i tegli i grebanje po zidovima teraju meštane Gornjeg Stopanja da se već sa prvim sumrakom zatvaraju u kuće i ne izlaze do jutra.

Preplašeni ljudi pričaju da se čudna i zastrašujuća pojava događa noću, i da vampir tada šeta po selu. Zbog njega se, kažu, uznemire i domaće životinje, a psi ne prestaju da laju sve dok zora ne svane.

"Lepo sam videla kako ide neka senka k'o čovek i drma mi kapiju, ali ne može da je otvori. Komšika i ja uzmemo letve i ono se odmakne od kapije, ali počne da gađa u pleh pored vrata. Pršti na sve strane kao sa šoder da nas gađa, zamalo da nam glave pocepa, da ne uletosmo unutra, svašta bi bilo" objašnjava Ljiljana Stefanović.

Mlađi i hrabriji momci u ovom naselju organizovali su se i noću čuvaju stražu, sakriveni u nekom žbunju ili u dvorištima. Čak su se toliko osmelili da su fotoaparatom pokušali i, kako tvrde, uspeli da snime senku duha.

"Prvo se senka pojavila po sredini ulice, zatim samo krug kao glava poče da leluja na jedno tri metra visine i skoči na krov.

Zatim sa krova prelete na komšijsku krušku i tu ostade jedno pet minuta, mada se nama činilo da je to trajalo čitavu večnost.

Moj rođak iz Slovenije je slikao aparatom. Evo, vidite ovu okruglu senku kako je na svakoj fotografiji na različitom mestu, e to je duh ili vampir, kako ga mi zovemo", uverljivo pričaju dva momka iz Gornjeg Stopanja.

Stariji stanovnici koji su pre sedam, osam decenija od svojih roditelja i baba slušali priče o vampirima nisu iznenađeni ovom pojavom.

"Ja baš dobro ne čujem, ali vidim, k'o kroz dim, kako ide čovek u crnom odelu sa kačketom po sokaku. Pogleda levo, desno, pa skoči na odžak", objašnjava baba Cveta.

U delu Gornjeg Stopanja, gde meštani imaju "problem" sa duhovima, pre 40 dana umrle su dve starije osobe. Međutim, iako su sahranjene po svim običajima uz opelo, njihovi rođaci sumnjaju da je sve urađeno kako treba.

"Počeše prvo tegle u sobi na spratu, koje smo spremili za zimnicu, da lupaju. Ne vidiš nikoga, a tegle lete u dvorište i prave lom. Staklo na sve strane. Posle nekog vremena, ono polomljeno staklo sve sakupljeno i stavljeno ispred stepenica.

Ja uzmem petardu i bacim. Kad neko, ne vidi se ko, podiže kantu za đubre i baci je čak na put. Ma strašno, ne znamo šta da radimo, neka neko pomogne ako može, jer ne spavamo već sedam dana", kaže rođak nedavno preminulog osamdesetogodišnjeg dede.

Da bi koliko-toliko rešili problem, meštani su pozvali i dva lokalna sveštenika da pomognu koliko mogu.

"Dođoše naš pop i još jedan i sve oni očitaše molitve koje treba. Posle toga su se vampiri malo smirili, ali ih i dalje noću ima. Sad više lelujaju po ulicama i krovovima, ali se ponekad ponovo naljute i udaraju u kapije i kontejnere", pričaju meštani Gornjeg Stopanja.

Da bi se odbranili od duhova ili vampira, meštani su počeli da koriste i posebne trave. Sasušeno parče trave koje tera zle čini i mladi i stari nose oko pojasa. Ovi ljudi veruju da će trave oterati zlog duha ako želi da se useli u nečije telo.

Kulturolog i profesor Filološkog fakulteta Sreten Petrović kaže za "Press" da, iako zvuči neverovatno, veliki broj ljudi u Srbiji i dalje veruje u postojanje vampira.

"Ta pojava je naročito izražena u istočnoj Srbiji", objašnjava Petrović, i navodi primer sudskih procesa koji su vođeni u Nišu, a gde su optuženi za uznemiravanje bili niko drugi nego - vampiri.
Preuzeto:Press
Bas slatko..ha,ha,ha.

Šerif

Direktorka srednje Ekonomske škole u Leskovcu Bojana Džunić -Josipović rekla je JUGpressu da je, po naredjenju njene kolegenice iz Gimnazije, učenicima ove škole zabranjen ulazak na predčasove.

"Po naredjenju direktorke Gimnazije Milice Momčilović pomoćno osoblje ove škole vraća naše profesore i učenike koji u školu doilaze u medjusmeni, što je vreme koje koristrimo za naše predčasove".

Josipovićeva kaže da je organizovanje predčasa bilo uobičejeno i svih proteklih godina i da do sada nije bilo nikakvih problema.

"Problemi su počeli od 2. septembra kada su pomoćni radnici Gimnazije počeli da brane ulazak u učionice, koje su tada inače prazne, profesorima od kojih neki ovde rade i po trideset godina, kao i učenicima".

Josipovićeva kaže da sa direktorkom Gimnazije do sada nije postignut nikakav dogovor već je njoj samo uručen ugovor o korišćenju prostorija.

"Iako decenijama već delimo ovu zgradu sa Gimnazijom u različitim smenama, prema nama je i dalje stav kao da smo podstanari ovde. Tako mi je ugovor samo dostavljen, bez ikakvih konusltacija. Sedamsto trideset učenika Ekonomske škole, a više od pedeset posto dece putuje, su tako dovedeni u podredjen položaj. Pri tome nisu jasni motivi za ovakvo postupanje jer se broj učenika u Gimnaziji nije povećavao pa je nejasno kako to da sada odjednom nema mogućnosti da naša deca pohadjaju časove u medju smeni".

Ona objašnjava da se ovakva nastava organizuje upravo da bi deca mogla na vreme da stignu za prevoz kući".

Josipovićeva kaže da joj je veoma žao što je do ovakvog nesporazuma došlo i da scena kada pomoćni radnici ne dozvoljavaju profesorima i učenicima jedna škole da udju u učionice svakako nije primer koji bi škola trebalo da pruža djacima.

Pored Gimnazije i Ekonomske škole od nedavno je deo prostorija u zgrdai u centru Leskovca počela da koristi i Muzička škola.

Direktorka i njene kolege iz Ekonomske škole obratili su se ministru prosvete Žarku Obradoviću kao i odeljenju tog ministrstva sa zahtevom da reše ovaj problem.

Direktorka Gimnazije Milica Momčilović nije htela da daje izjavu JUGpressu o ovom problemu.

Najpre je rekla da polazi na put a onda da nije spremna da o tome govori.,

U telefonskom razgovoru ona je negirala da problem postoji, tvrdeći da Ekonomska škola može da koristi tri učionice koje su slobodne za svoje predčasove.

Na pitanje zašto je naredila onda pomoćnom osoblju da ne dozvoljava ulazak u školu odgovorila je "možete to da tumačite kako hoćete ali to nije tačno" a primedbu da smo lično to videli nije komentarisala.

Načelnik odeljenja ministarstva prosvete Bratislav Vasić takodje nije želeo da daje izjavu, uz obećenje da će to učiniti pošto u ponedeljak 14. septembra porazgovara sa direktorkama dve škole.
Ekonomska škola je dopis ministru i Vasiću uputila još u utorak, 8. septembra.
Preuzeto:JUG press

Zna se ko je glavni serif u gimnaziji i ko vedri i oblaci i ko su ti tamo koji su zeljni znanja,ako im znanje treba neka idu negde drugo ovde tog a nema..tu ne stanuje...ha,ha,ha.

Divlji zapad (istok)

Stanari zgrade "Leska" i više desetina privatnih kuća u okolini nemajuod juče po podne vodu zbog pucanja glavne vodovodne cevi.

Kao i pre dve nedelje, cev su polomili izvodjači radova na zgradi čiji temelj kopaju preko puta "Leske".

Tridesetak porodica u "Leski" je ogorčeno jer su mašine koje rade na kopanju temelja oštetile i ivićnjak ulice ispred zgrade pa je on počeo da se urušava.

U ovoj zgradi ima više od dvadeset dece za čiju bezbednost roditelji strepe kad uizadju na ulicu ispred zgrade.

Stanovi u ovoj zgradi su prodati na konkursu tadašnjeg Fonda za solidarno-stambenu izgradnju pre četiri godine.

U medjuvremenu su vlasnici stanova saznali da zgrada za koju redovno plačaju rate za stanove, nije legalizovana, što je izazvalo probleme sa strujom, a pre mesec dana su doterane gradjevisnke masine na mestu koje su koristili kao parking i počelo je kopanje temelja.

U medjuvremenu je zgrada bila šest dana bez struje, jednom su već polomljene vodovodne cevi i pokidane telefonske žice.

Juče su cevi pucale u dva navrata a inspektori stambeno-komunalne inspekcije kažu da oni mogu samo da izvrše kontrolu temelja, kada on bude završen, a da ostalo nije njihova nadležnost.

Na gradilištu nema nikave table sa obaveštenjem ko finasira a ko izvodi radove na zgradi a stanari kažu da se priča da je u pitanju "biznismen iz Vlasotinca".

Radovi su započeti bez iakvih dozvola a stopirani su tek na intervenciju stanara "Leske", posle prvog pucanja vodovosnih cevi, i zbog pritiska medija.

U medjuvremenu su radovi ponovo započeli a inspektorui tvrde da izvodjač, čije ime ne pominju ,ima sve dozvole koje mu je dala Gradska uprava za komunalno-stambene psolove.

Oni nisu znali da objasne da li je u skladu sa zakonom činjenica da se nova zgrada zida uz samu ulicu a da se prikilom kopanja temelja, potkopava i ulica.

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić naložio je nedavno svim nadležnim slušbama da završe posoa oko legalizacije "Leske" i da se ispitaju sve okolnosti pod kojima se gradi nova zgrada.
Javnosti još nije saopšteno šta je povodom tih naloga uradjeno
Preuzeto: JUG press

Ljudi ovo nema ni na divljem zapadu radi ko sta hoce kad hoce gde hoce i koliko hoce a niko nikom ne polaze racune.. ZANEVEROVATI...

Moze i bez racuna

Nema racun, ako oce plati, ako nece, idi - kaže mlada Kineskinja iz kineskog tržnog centra u centru Leskovca. Žena posle poluminutnog oklevanja pruža 1.000 dinara i iz ruku prodavačice uzima posteljinu za francuski ležaj.
- Račun mi je trebao u slučaju zamene ili reklamacije, ali s njima ne vredi da se ubeđuješ, a primorana sam ovde da kupujem jer slične posteljine u drugim prodavnicama koštaju dve hiljade dinara - jada se kupac.
Na spratu niže majka kupuje deci obuću od veštačke kože, ali skrojenu po poslednjoj modi. U prodavnici tri sa tri, u kojoj se teško diše od pretrpane robe, ne vidi se fiskalna kasa.
- Dve iljadi i peesto - saopštava cenu prodavačica dok pruža ruku ka kupcu. Plaćeno, računa nema.
- Ma, baš me briga za račun. Spustila mi 100 dinara, o tome neka brine država - ljuto odgovara majka na primedbu zašto nije tražila račun.
U Republičkoj tržišnoj inspekciji u Leskovcu kažu da je to masovna pojava i da se teško iskorenjuje.
- Kupci veoma retko reaguju, a kada dobijemo prijavu, odmah odemo na lice mesta i taj trgovac dobije prekršajnu prijavu koja nije ispod 20.000 dinara. Inače, na svaka tri meseca kontrolišemo u kineskim tržnim centrima. Ispišemo brdo prekršajnih prijava, ali oni su se dobro organizovali, pa ne uhvatimo sve u prekršaju. Prepoznaju naše inspektore, pa čim nas jedan primeti na ulazu, odmah mobilnim obaveštava kolege, koji prvom narednom kupcu izdaju račun. Drugi pak zatvaraju lokale. Pišemo i njima prijave zbog nepoštovanja istaknutog radnog vremena, ali kada mi odemo, sve se vraća na staro - priča Radivoje Cvetković, načelnik Tržišne inspekcije, dodajući da je kontrola PDV ipak u rukama Poreske uprave.
U Poreskoj upravi u Leskovcu nije bilo nadležnih za razgovor o ovome. Inspektorka Svetlana Marinković je rekla da nema ovlašćenje, a načelnica Milena Kocić se nije odazivala na naše brojne pozive i poruke.
Sagovornik iz policije, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao je da je svuda u svetu neplaćanje PDV veliki finansijski prekršaj, te da se po svim evropskim zakonima stranci sa privremenim boravkom deportuju iz zemlje posle plaćane kazne kod sudije za prekršaje po bilo kom osnovu.
Preuzeto: Blic

Nije ni cudo sto nam je ovako i sto smo u ovakvom stanju kad svako radi sta hoce.
Da je drzave i zakona znao bi se red pa i za kineze a ne da oni diktiraju uslove na trzistu.

Odlazak ... ali do kada

U prvom krugu rešavanja problema viška zaposlenih u javnom sektoru u Leskovcu na prinudni odmor upućeno sedamdeset pet osoba .

Sve vreme aktuelna ideja o smanjenju broja radnika u gradskim upravama i javnim preduzećima, koje se finansiraju iz buđžeta grada ne jenjava, već polako počinje da se sprovodi u delo.


Najpre su proglašeni tehnološki viškovi u leskovačkom narodnom pozorištu, a ovih dana je , na takozvano plaćeno odsustvo sa šezdeset posto zarade, upućeno 75 radnika iz javnih preduzeća.
Gradske vlasti kažu da ovakva mera dovodi do uštede u buđžetu na sredstvima koja odlaze na 1880 zaposlenih u administraciji.

Na plaćeno odsustvo, iz javnih ustanova i preduzeća, u prvom krugu će otići ukupno 75 radnika.
Kako je JUGpressu rečeno u kabinetu gradonačelnika Leskovca, jedan deo zaposlenih je na odsustvu već od 1. septembra, dok će zaposleni u Fondu za razvoj grada otići sutra, a radnici kulture 15. septembra.

Na prinudni odmor iz Direkcije za urbanizam i izgradnju poslato je deset radnika, J avno komunalnog preduzeća Komunalac 18 , Javno komunalnog preduzeća Grdelice 7, Fonda za podsticaj razvoja poljoprivrede 11, Fonda za razvoj grada 10, Leskovačkog kulturnog centra 5, domova kulture u Brestovcu i Pečenjevcu po 3, Grdelice 2, a iz domova kulture Roma i onog u Vučju po 1 zaposleni.

Grad će na ovaj način uštedeti četrdeset posto sredstava koja idu na zarade zaposlenih u javnim ustanovama, objašnjavaju u kabinetu gradonačelnika.
Zaposleni će biti na odsustvu puna dva meseca, a nakon toga sledi još jedna ovakva grupa.

Leskovačka administracija, trenutno, broji oko 1880 zaposlenih.
Od toga je, po proračunima čak 440 radnika viška.
U 2010. godini gradonačelnim Slobodan Kocić je najavio da će 220 zaposlenih biti proglašeno tehnološkim viškom i oni bi svoja radna mesta trebali da napuste uz otpremninu.
Prognoza je da će se to isto dogoditi i u 2011. godini.
Nakon toga, gradska administracija biće rastereća, kao i buđžet grada, iz koga čak devedeset posto sada-
šnjih sredstava ide na plate.


I u mnogim drugim gradovima u Srbiji statistika ne beleži mnogo bolju sliku, a Vlada Republike Srbije zapretila je opštinama manjim buđžetom ukoliko ne otpuštaju višak radnika.

U naredne dve godine iz lokalne administracije, institucija i preduzeća, trebalo bi otpustiti 7.866 ljudi da bi se broj zaposlenih sveo na optimalnu meru, a opštine postale efikasnije, pokazala je analiza urađena u Vladi Republike Srbije.
Najviše prekobrojnih je u Beogradu, gde čak 3.352 zaposlena očekajeotkaz već sledeće godine.
Prema istom predlogu u Novom Sadu bi trebalo otpustiti 353, a u Nišu 260 ljudi.

Otkazi će, verovatno, izazvati najveću dramu po unutrašnjosti jer , prema sadašnjim podacima,u Leskovcu je čak 440 ljudi viška, u Vranju 237, u Jagodini 212, Kragujevcu 211.
Prema tim analizama ekstremno siromašne opštine poput Medveđe ili Bojnika, procentualno imaju najveće viškove od 32, odnosno 36 odsto zaposlenih i treba da otpuste 50 do 72 činovnika.

Analiza Vlade kaže da je u pet opština čak 30 odsto prekobrojnih, u 13 opština treba smanjiti broj od 20 do 30 odsto, u 21 opštini i gradu potrebno je smanjenje do 20 odsto, dok je u 22 opštine svega do deset odsto viškova.
U Vladi predlažu metodologiju postepenog i faznog smanjivanja zaposlenih tokom sledeće i 2011. godine. Smanjenje u 2010. iznosilo bi 6.323, a naredne godine bila bi otpuštena još 1.543 zaposlena.
Ukupno smanjenje na nivou republike iznosilo bi 9,47 odsto.
Preuzeto:JUG press

Ma sve je to bacanje prasine u oci... jedni sada kao odlaze a vec sutra na mala vrata drugice da dodju pod izgovorom "neophodni za nesmetano funkcionisanje grada" a u stvarnosti pertijski poslusnici.

Ah ta skola...

Prema podacima popisa Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2002. godine, u centralnoj Srbiji ima 145.961 nepismen, dok ih je u Vojvodini mnogo manje - 26.777. Najviše nepismenih ima na jugu i jugoistoku zemlje, pa tako opštine Bojnik, Gadžin Han, Žitorađa, Trgovište, Merošina i Crna Trava imaju više od 10 odsto nepismenog stanovništva. U Leskovcu taj broj iznosi 10.305, u Vranju 4.607, Bujanovcu 3.586, Aleksincu 3.188. Skoro pet hiljada nepismenih ljudi živi u Šapcu, u Loznici ih je 3.548, Knjaževcu 3.375, a u Smederevu 3.300.

- Sa druge strane, najmanje nepismenih je u Beogradu. Posle prestonice, najpismenija je Subotica, zatim Novi Sad, Sremski Karlovci - navode u Zavodu za statistiku.

Među nepismenima ubedljivo prvo mesto zauzimaju pripadnice lepšeg pola, čak 84,9 odsto.

- To zapravo znači da svaka deseta žena u Srbiji ne zna da čita i piše. Ali, među neobrazovanim ženama uglavnom su starije žene, domaćice... Naša istraživanja pokazala su upravo to da je nepismenost veća kod poljoprivrednog stanovništva nego kod onih koji se bave drugim zanimanjima - kažu u Zavodu.

Podaci poslednjeg popisa stanovništva govore da od jedan do tri razreda osnovne škole imaju 2.863 stanovnika, a od četiri do sedam razreda 896.847 građana. Srednju školu završilo je 2.596.348, višu 285.056, a fakultet 411.944 građana.

Zanimljivo je da, u odnosu na druge države u Evropi, Srbija sa 3,45 odsto potpuno nepismenih stanovnika i ne stoji tako loše. Portugal ima čak 10 odsto, Malta 8,7, Grčka 4,8, a u Albaniji ima 6,5 odsto stanovništva koje se potpisuje palcem.
Preuzeto: Press

Vlada - pada

Potpredsednik Vlade Srbije i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Jovan Krkobabić izjavio je danas u Leskovcu da novih izbora neće biti i da Vlada Srbije neće pasti.

Krkobabić je na prijemu kod gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića kazao da je Vlada Srbije kompaktna, iako možda, gledano spolja, izgleda krhka.

"Iako je sastavljana od više različitih stranaka, vlada je kompaktna. Zato izbora neće biti i vlada neće pasti", ocenio je Krkobabić.

Potpredsednik vlade je ocenio da srpska privreda izlazi iz krize i izrazio očekivanje da će početkom naredne godine doći do rasta proizvodnje, te da će tome doprineti, kako je rekao, i zakoni koji regulišu fiskalnu politiku.

Krkobabić je dodao da reforma državne uprave ne mora da znači otpuštanja, već i prebacivanja zaposlenih iz jedno u drugo ministarstvo.

Dodao je da u njegovom kabinetu radi samo petoro službenika koji uspevaju da završe neophodne poslove i podsetio da su plate ministara već ranije smanjene.

"Tako sada potpredsednik vlade prima 88.000 dinara, daleko manje nego direktori državnih preduzeća", naveo je Krkobabić.

Preuzeto: RTV

Nije nego - dosao i podpresednik vlade na mufte rostilj i pice pa red je kao starac da nam isprica neku bajku

Lakosnica -prestonica paprike

Selo Donja Lokošnica, na desnoj obali Južne Morave, petnaest kilometara od Leskovca, svake godine u ovo doba se zacrveni od nepreglednih venaca paprike: fasade kuća izgledaju kao sveže ofarbane crvenom bojom. Gotovo da nema nijednog od oko trista domaćinstava koje se ne bavi proizvodnjom jedinstvene vrste paprike, koja potom odlazi na trpeze širom naše zemlje i inostranstva. Zarađeno se ulaže i u razvoj sela: ulice su asfaltirane, uvedeni su telefoni, još pre tridesetak godina doveli su vodu sa izvorišta. Nedavno su osnovali Udruženje proizvođača paprike koje trenutno okuplja četrnaestoro paprikara, ali uskoro će se učlaniti sva domaćinstva ovog sela. Cilj je da se formira firma koja će se baviti preradom paprike.
Juče je ovde peti put održana manifestacija „Dani paprike“, a predsednik organizacionog odbora Aleksandar Minić kaže za „Politiku“ da je tradicija paprikarstva u Donjoj Lokošnici duga gotovo četiri veka. U proseku, u sezoni se proizvede od 5.000 do 6.000 tona sirove, odnosno od 500 do 600 tona suve paprike.
– Ova paprika zahteva posebne klimatske uslove i ne uspeva u drugim krajevima. Nosio sam seme u Petrovac na Mlavi, ali tamo nije bio taj kvalitet. Turšija i ajvarka uspevaju i drugde. ali ne i industrijska aleva – navodi Minić.
– Papriku sušimo prirodno, na suncu, najbolje je kad je temperatura iznad 30 stepeni. Prirodno sušena je mnogo sočnija, ukusnija, ima bolju aromu, spolja se osuši, a sokovi ostanu unutra. U sušari gubi ukus i aromu – objašnjava nam Hranislav Ilić, čija je fasada kuće, baš kao i zidovi doma njegovog zeta Bobana Kocića, „tapacirana“ paprikama.
Ljubišu Stankovića zatekli smo kako ispod strehe ređa nizove paprika. Veselo nam dobacuje:
– Ovde imam šezdesetak venaca, sa druge strane kuće još više. Biće ih još, tek smo počeli da nižemo – najavljuje ovaj vredni paprikar. Njegov optimizam deli i komšinica Ruža Kostić:
– Od kada znam za sebe, nižem papriku, ali ovoliko nikada nije rodilo – ushićeno kaže Ruža.

Preuzeto: Politika

Tajne

Priča o roštiljskom mesu liči na onu poznatu šalu o vinu. Otac na samrti odaje tajnu sinovima da vino može da se pravi i od – grožđa. Iako današnji „majstori roštilja“ pripremaju meso od raznih supstanci, pri čemu ima više soje, aditiva i začina, nego mesa, pravo roštiljsko meso priprema se bez tih dodataka, isključivo od mesa i to – junećeg. Tajna leskovačkog roštilja, pričaju za „Politiku“ pravi majstori, leži u dobrom odabiru mesa i njegovoj pripremi.
– Aleksandar Kostić, poznatiji kao Aca Džodža, jedan od legendarnih majstora leskovačkog roštilja, zanat je učio od brata Svete, Bogomira Tričkovića, braće Špaje...
– bio sam konobar, ali sam bio radoznao i još kao učenik, negde oko 1945. godine, stalno sam zavirivao u kuhinju i gledao kako se priprema meso za roštilj. Posle sam radio u kafani na trgu u Podvorcu, gde su se najviše tražili ćevapčići koje su gosti sami uzimali prstima direktno sa skare, a gazda nije proveravao ko je koliko pojeo. Bašta je bila ispod lipe, a ispod nje panj na kojem smo seckali meso. To je bilo pravo meso za roštilj u koje smo dodavali samo so i ništa više – priseća se tih dana Aca Džodža.
Dodaje da u pripremanju roštiljskog mesa nema posebne tajne, iako današnje roštiljdžije kao tajnu čuvaju procenat soje, aditiva i začina. Aca Džodža je danas u penziji, ali kada reši da pripremi roštilj za sebe, radi to na način kako su radili stari leskovački majstori:
– Odem kod poznatog mesara i kupim dva-tri kilograma junetine. Za roštilj se ne koristi meso od buta, jer je suvo, već samo prednji deo koji je prošaran. Dodam masnoću, iseckam na kockice, posolim, sameljem nakrupno i stavim u frižider da odstoji 24 sata. Sutradan sameljem na sitnu šajbnu, rukama izmesim i pravim pljeskavice ili ćevapčiće. Nekada je meso odležavalo u bunaru i mesilo se ručno, a danas se stavlja u frižider i mesi se mešalicama. Uz svaki specijalitet služili smo seckan crni luk, a sve to zalivalo se leskovačkom „ružicom”. Leskovac je imao odlično vinogorje na Hisaru i Rudarskoj čuki – ispričao nam je Aca.
Zoran Živković je vlasnik restorana „Sandokan“, iz mlađe je generacije, ali je zanat učio od starih majstora. Kaže da se pravo roštiljsko meso priprema onako kako ga je pripremao Miodrag Gligorijević, poznatiji kao Dragi Bure, legenda beogradskog restorana „Kumbara“. Reč je o receptu koji nam je predočio i Aca Džodža, a to znači da se roštiljsko meso pravi samo od junetine u koju se dodaje so.
Nisam bio učenik Bureta, ali sam se družio sa njim i stalno mi je pričao o svojim majstorstvima. Danas mali broj roštiljdžija priprema meso po receptu starih leskovačkih majstora, a nama u restoranima je zabranjeno da ga sami pravimo, već ga nabavljamo od proizvođača. Ja kupujem meso kod najboljih i najskupljih majstora, a kad rešim da ga pripremim za sebe, uradim to po Buretovom receptu: izaberem prednji deo juneta, isečem na kocke, usolim, sameljem nakrupno, stavim u frižider da odstoji 24 sata, onda sameljem nasitno, dobrom izmesim i meso je gotovo – objašnjava Živković.
i Slobodan Cvetković, šef kuhinje u restoranu „Koliba“, učio je od najboljih majstora – Dragija Bureta, Bogomira Tričkovića, Žike Petkovića, Pere Špaje. majstorstvo je dokazivao u mesari „Balkana“, hotelu „Dubočica“, motelu „Atina“, na Vlasinskom jezeru, „Kumbari“ u podnožju Avale, pa u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj.
Nekada se roštiljsko meso pripremalo u mesarama „Mesokombinata“, na licu mesta. Ja to radim tako što odem na pijacu, odaberem junetinu i od prednjeg dela isečem krupne parčiće. Sameljem, usolim i stavim u posude da stoji u frižideru 24 sata. Potom meso sameljem nasitno i mesim ručno. Danas se to radi u mešalicama, a ja sam ručno mesio i po čitavu tonu mesa. Sada neki dodaju i svinjetinu, ali meso dobija tamniju boju i gubi na kvalitetu. Dodaju soju i aditive. Mi smo dodavali samo loj i so – objašnjava ovaj roštiljdžija.
Na naše pitanje kako to da da se kvalitet roštiljskih specijaliteta razlikuje i pored toga što neke roštiljdžije koriste meso istog proizvođača, Cvetković odgovara: „Zavisi od mnogo čega. Roštilj mora da se održava, svakog jutra mora da obgori, ako ne obgori, dobija se drugačiji ukus. Šipke se brzo zagrevaju i brzo se hlade, pa se koriste roštilji sa „osmicom“, odnosno sa šinama širine osam milimetara. Važna je i temperatura, vrsta ćumura i, naravno, umeće samog roštiljdžije”.
Preuzeto: politika

Kako je ovo lepo samo kad bi se na rostiljijadi moglo naci ovakvo meso

Svi šetav, al’ niki ne kupuje

Nisu kako valja još ni prvi ćevapčići onako zamirisali, zacvrčali i zarumeneli se na tek zagrejanom roštilju na ovogodišnjoj, jubilarnoj 20. roštiljijadi u Leskovcu, a već je zabeleženo, što bi rekli Leskovčani, „obaranje na rekordi“. Prvo je Bata, međ’ narodom poznatiji kao Picurka, vozeći kamion u rikverc oborio dvadesetak žardinjera. Potom je Dragi Bilmez, nakon što je za sat vremena pojeo trideset pljeskavica koje su zaostale od prethodne večeri, s nogu oborio medicinsko osoblje, koje je jedva uspelo da ga povrati na scenu... I, već je juče opet šenlučio sa Donjinim trubačima, među nekoliko hiljada gostiju.
Žikica Nestorović, organizator ovogodišnje svetske roštiljske svetkovine i direktor TO Leskovac, pripoveda kako ove godine očekuje rekordnu posetu od bar pola miliona gostiju, priča kako je spremljeno 50 tona roštilj mesa, ali i još dvaput toliko krmenadli, kobasica, jagnjećeg i svinjskog pečenja, bataka, krezli, momički...
- Najavljena nam je organizovana poseta turista iz Bugarske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja-veli Nestorović i dodaje da su se pobrinuli za dobru zabavu, pa će pred ljubiteljima roštilja narednih dana nastupati vrhunski estradnjaci, ali i najbolji trubači sa juga Srbije, predvođeni Božidarom Nikolićem Donjom.
Da ne vidiv cinkaroši

I dok Nestorović najavljuje da se očekuje obaranje Ginisovog rekorda u pravljenju najveće i najteže pljeskavice na svetu, Cene Karapampula procenjuje ovogodišnju publiku.
- Svi šetav, a niki ne kupuje, jer nema od kud. Nijedna fabrika ne radi, a i opštinari nekoliko meseci kasne i to što primav je 50 posto, umanjeno za PDV. I što bi oni možda kupili neku pljeskavicu, ali ne smeju, jer će gi vidiv zlobnici i cinkaroši kako se rasipuju i troškaraju sa pare, pa će kažev na ovi što su izvršili implentaciju u civilno društvo da gi staviv na crnu listu za odstrel. Odnosno, za prvu preraspodelu za plaćani i neplaćani ostanak u opštinu- priča Karapampula.
Priča i kako se Roštiljijada zahuktala, ali i mudruje kako kupuje ko ima, dok „neki roditelji mogu samo da obećaju na svoju decu, da ako budu dobra da će da gi vode na Roštiljijadu da gledav kako se jedu pljeskavice“, jer nemaju odakle da im kupe.
Miris roštilja se širi sa više od pedeset skara, ali se oseća i miris sa ražnja. Na vrelom septembarskom suncu peku se jaganjci, jarići i prasići. Cena im je od 400 do 600 dinara za kilogram, zavisno od kategorije mesa. Pljeskavica se juče prodavala po 100 dinara, koliko košta i par roštiljske kobasice, a može se kupiti i „specijalka-gurmanska“ od 150 dinara. Ali ona, kažu znalci, ne ide bez „tomahavka“, „teretnog piva“ od dva litra, ili bar bez sifona belog vina ili ružice.

Svađa zbog pljeskavice

Jedan red, gde se čeka na pljeskavice i ćevape, za trenutak, razbi svađa dvojice malo zagrejanih gostiju.
- Ti si, be, šašav čovek, znaš li kad bi niki u Guču kazaja da im to i to ne valja, pa taj bi za čas progutaja pisak od trubu ili dobija maljicu od tupan po glavu. Sg’ ću ti ja zorle nabutam tuj pljeskavicu u gušu. Ti si, be večito nezadovoljan. Celog života samo kritikuješ, a kolac nisi poboja u ovaj grad- kaže ljutito brkajlija svom sugrađaninu, odgovarajući mu na kritike.
Uz roštiljdžijski deo na Širokoj čaršiji, u centru Leskovca, od Robne kuće, je deo za sve i svašta, tako da se na ovogodišnjem festivalu roštilja može naći za svačiju dušu ponešto. Tu su i zanatlije, džidža-bidže, zemljano posuđe, drvenarija, alkohol, zimnica, ali i muzika, DVD i CD sa najnovijim domaćim i stranih hitovima, pa zabava za najmlađe.
- Muž i ja smo pojeli po dve pljeskavice, jer smo se spremali - kaže Nišlijka Vera Stojanović i dodaje:
- Sada idemo na pijac, da kupimo leskovačku papriku za ajvar i turšiju, jer je jeftinija i mnogo kvalitetnija.
Već za sutra i prekosutra na Roštiljijadi će se u pripremanju roštilja takmičiti najbolji majstori iz zemlje i inostranstva, a i učenici ugostiteljskih škola iz Srbije i zemalja u okruženju spremaće specijalitete sa skare. Biće napravljena najveća pljeskavica na svetu i najbolja majstorska pljeskavica na dohvat „iz ruku“
Preuzeto:Glas javnosti