четвртак, 26. фебруар 2009.

Naša posla


LESKOVAC - Većina od 74 radnika autobuske stanice „Legas“ u Leskovcu obustavilo je juče rad i nekoliko sati držalo u blokadi upravnu zgradu kako bi sprečilo direktora Srđana Stojkovića da potpiše rešenja za dva od pet planiranih novih radnika. Članovi Štrajkačkog odbora tvrde da u preduzeću već ima viška zaposlenih i da bi se prijemom novih ušlo u veću finansijsku krizu i prete generalnim i štrajkom glađu, kao i blokadom stanice. Nadležni tvrde da iza štrajka stoje opozicione političke partije u Leskovcu. Autobusi su neometano ulazili i izlazili iz stanice jer su štrajkači poštovali zakonsku odredbu od minimumu rada

- Prijem novih radnika bi uništio preduzeće jer i za nas nema posla. Najmanje 10 radnika nema šta da radi. Primamo zagarantovane lične dohotke, koji pet godina nisu povećavani, a otplaćujemo i dva kredita od 50 miliona dinara. Prihodi stanice su sve manji jer nam je nadležno ministarstvo oduzelo jednu kategoriju pa se sada nalazimo u drugoj - kažu naši sagovornici, koji tvrde da je prvobitno bio planiran prijem osam novih radnika pa je nakon prošlonedeljnog štrajka upozorenja brojka umanjena.
Radnici tvrde da nemaju ništa protiv novih zapošljavanja, ali tek kada bude završena treća faza izgradnje stanice, i dodaju da imaju podršku zaposlenih iz svih gradskih firmi.
- Naše kolege iz drugih preduzeća tvrde da je slična situacija i kod njih i da svakog jutra vide na poslu neko novo lice. Ukoliko ne odustanu od prijema novih ljudi u „Legasu“ i sa pretnjama otkazima, stupićemo u generalni štrajk i štrajk glađu i blokiraćemo stanicu - upozoravaju Simonović i Ilić, tvrdeći da oni nisu članovi ni jedne političke stranke.
Direktor „Legasa“ Srđan Stojković (DSS) nije hteo da razgovara sa novinarima, ali je Goran Tojaga (SRS), direktor gradskog Fonda za razvoj, osnivač i vlasnik „Legasa“, ocenio da su štrajku kumovale opozicione partije.
- Sindikat nema prava da se bavi poslovnom politikom. O prijemu novih radnika odlučuje poslovodstvo - kaže Tojaga, koji je na prethodnom radnom mestu mesecima predvodio štrajkače

среда, 18. фебруар 2009.

Privreda - privatizacija

Na jugu Srbije ništa novo. Nastavlja se trend propadanja privrede, pa je iz dana u dan sve teže. Mislili smo da privatizacijom dobijamo većinske vlasnike koji će doneti kapital u preduzeća i povećati kvalitet poslovanja, a dobili smo smanjenje radne snage i nepoštovanje ugovornih obaveza, ocenjuje za „Politiku” trenutnu ekonomsku situaciju na području šest opština Jablaničkog okruga Jovica Nedeljković, sekretar Saveza samostalnih sindikata za više opština Leskovac.

Izuzev fabrike lekova „Zdravlje” koju je na tenderu kupila islandska kompanija „Farmako”, sada „Aktavis”, za tri i po miliona evra uz obavezu da investira još 26 miliona evra, sva ostala preduzeća do novog vlasnika su došla na javnim aukcijama. Izuzev vlasnika „Zdravlja” i dve bugarske firme koje su kupile „Nevenu” („Bulcvet”) i Fabriku plastificiranih limova („Intertrust”), svi ostali kupci leskovačkih kolektiva su iz Srbije.

Po rečima Jovice Nedeljkovića, stanje u većini privatizovanih firmi je veoma loše. U narednih petnaest dana očekuje se raskid kupoprodajnih ugovora u Hemijskoj industriji „Nevena” čijih 303 radnika je u generalnom štrajku, od juče štrajkuje i svih 25 radnika „Tehnomašine”, a za 13. februar je najavljen početak štrajka i pedesetak zaposlenik u Drvnom kombinatu „Leskodrvo”. U ovim firmama očekuje se poništenje privatizacije. Velikih problema ima u lebanskom preduzeću „8. novembar” i u AD „Put” u Leskovcu u kojima većinski vlasnici proglašavaju radnike tehnološkim viškom i pored toga što je u tim preduzećima intervenisala država. U „8. novembru”, recimo, od ukupno jedanaest radnika, tri su proglašena tehnološkim viškom, a dvojica su dobila otkaze, među kojima je i predsednik sindikalne organizacije. Većinski vlasnik AD „Put” je rasprodao svu imovinu.

– U „Mašinoteksu” je dvadesetak zaposlenih već tri godine u štrajku. U leskovačkom preduzeću „Cvećar” koje je imalo trideset radnika, novi vlasnik je napisao 29 otkaza. Niko ne haje za to da li su radnici otpušteni, da li imaju osiguranje, od čega će da žive – kaže Nedeljković.

On navodi da je do sada po raznim osnovama (tehnološki višak, socijalni program) na području Leskovca, Vlasotinca, Crne Trave, Lebana, Bojnika i Medveđe bez posla ostalo preko 15.000 radnika. Prema nekim podacima, ima 23.000 zaposlenih, ali mnogi od njih ne rade, pa to nije prava slika zaposlenosti, kao što ni podaci o proseku primanja ne odslikavaju pravo stanje, budući da u prosek ulaze samo oni koji primaju plate.

Nedeljković u dve najuspešnije privatizacije ubraja leskovačku „Livnicu” koju su kupili konzorcijum zaposlenih i većinski vlasnik iz Hrvatske (broj radnika povećan od 190 na oko 250) i „Zdravlje” koje uspešno posluje i gde su najviša primanja, ali je, nažalost, broj radnika od oko 2.200 u vreme privatizacije sada sveden na oko 700. Nove vlasnike u ovoj godini čekaju „Porečje” iz Vučja (tender je u toku), „Jugekspres” (nije bilo zainteresovanih na tri tendera), „Rad” iz Grdelice, „Eksportekst” iz Lebana, Tekstilna industrija „Vučje”, kao i leskovački kolektivi „Srbijanka”, „Leteks”, „Leskotekst” i RUL.
Izvor: Politika

среда, 11. фебруар 2009.

Teniski tereni

Ovih dana u Leskovcu su vrlo popularni teniski tereni. Normalan čovek bi rekao odlično napokon nešto dobro za Leskovčane.Poenta nije u terenima radi sporta nego zbog politike.
O čemu se radi. U Leskovcu su se izgradili teniski tereni, iste je gradonačelnik svečano predao na korišćenje građanima. Muka u svemu tome je što se javlja stranka G 17+ koja tvrdi da tereni nisu završeni i da se nemogu predati na korišćenje jer zaboga tu svečanost i predaju terena oni treba da organizuju i dase slikaju da Leskovčani vide da oni rade za njihovu dobrobit. I tako razmenju se saopštenja, optužbe i teške reči između stranaka na vlasti i opozicije o tome ko je u pravu a ko ne.
A građani Leskovca od toga verovatno neće imati mnogo koristi, jer im u ovakvoj materijalnoj situaciji i nije baš do tenisa kad jedva sastavljaju kraj sa krajem i jedva preživljavaju.
Prokletstvo Leskovca je u tome što nikako da se sastavi kombinacija vlasti u gradu i na republičkom nivou iz iste partije-koalicije negu su gotovo uvek iz različitih tabora pa nikako da se oko nečega da dogovore nego jedni drugima prebacuju kako samo oni znaju da rade kao oni znaju šta građanima terba, a jadni građani od njihovog znanja i umeća nemaju ama baš nikakvu vajdu.
Oni su za građane zainteresovani samo kad su kampanje za izbore, a kad zasednu u fotelje onda misle samo na sebe , svoju partiju i partijske drugove kako da im se oduže da ih udome dok su na vlasti jer kad dođe druga rivalska garnitura biće kasno.
Tako u Leskovcu svaka garnitura zapošljava svoje ljude koji i posle toga ostaju na poslu a građani plaćaju glomaznu admimisracij