Plate po meri

Gradska Uprava za budžetsku inspekciju danima češlja dokumentaciju svih javnih preduzeća i ustanova, da bi se otkrilo po kom osnovu su direktori i načelnici sebi i pojedinim zaposlenima naduvavali koeficijente za plate. Prve procene govore da je reč o iznosu većem od 10 miliona dinara, a najveće nepravilnosti uočene su u kulturnim ustanovama.
Po nalogu gradonačelnika Slobodana Kocića, nepravilnosti moraju biti ispravljene, a plate obračunate po zakonskom osnovu. Miodrag Stanković, načelnik Uprave za budžetsku inspekciju, navodi da će u pojedinim slučajevima biti posla i za policiju.
Stanković kaže da je u pitanju veliki posao i da kontrolišu više od 30 internih pravilnika o dodeli koeficijenata. Po Zakonu direktori i načelnici imaju pravo da zaposlenima za trećinu povećaju platu, ali samo iz sopstvenih prihoda, a ne na teret budžeta grada koji finansira plate i doprinose zaposlenih. Dodatni koeficijenti se daju na osnovu složenosti posla i zalaganja, ali se ispostavilo da su do "nagrade" dolazili "miljenici" ili "osobe od poverenja" rukovodilaca.
- Prihvatili smo se "vrućeg krompira", ali nije nam namera da nekome nanesemo zlo, već da ispravimo nepravde. Ne možemo nikog konkretno da prozovemo, jer sve ovo traje 10 godina unazad - kaže načelnik Stanković. - U nepravilnostima u gradskoj upravi, prednjače Uprave za finansije i inspekcijske poslove.
Zanimljivo je da su kulturne ustanove sa 288 zaposlenih, takođe "šakom i kapom" delile koeficijente, pa tako pada u vodu priča da su plate u kulturi najmanje. Iskreno, njihove zarade od svih budžetskih korisnika su najmanje, a najviše kasne, tako da im se trenutno duguje pet plata, a u proseku primaju samo polovinu mesečno.
Najveće nelogičnosti su u Narodnom pozorištu. Direktor je tako primao svakog meseca 13,5 hiljada dinara više, jer je imao koeficijent kao direktor Nacionalnog teatra. Sada je taj koeficijent smanjen - po zakonu. U Kulturnom centru je šef finansijske službe imao 15 umesto 12,30 koeficijent, a isto je bio "nagrađen" i organizator filmskog programa. U Biblioteci imamo slučaj da je sekretaru sa višom školom, isplaćivana fakultetska plata - pojašnjava Stanković, i dodaje da su pojedinačno to mali iznosi ( visina koeficijenta je 1.000 dinara), ali ne i kada se na taj neto koeficijent doda minuli rad porezi i doprinosi, puta 12 meseci ...
- I pored neprijatnosti koje sam imao, dobro je da su svi uvideli da moraju da isprave ove nepravilnosti. Uveliko se radi na tome. Posle "prijateljskog" upozorenja, ići će i drugi krug provere, i tada više neće imati mesta za bilo kakva opravdanja. Niko neće biti zaštićen - poručuje načelnik.
Budžetska inspekcija trenutno proverava rad fondova, pa su predmet interesovanja Fond za razvoj, Fond za poljoprivredu i Fond za ekologiju.

BIBLIOTEKA NEMA ŠTA DA KRIJE
Aleksandra Samokal-Jovanović, direktorka Narodne biblioteke, kaže da je situaciju sa koeficijentima nasledila. Kaže da je još januara 2008. godine obavestila o tome Upravni odbor, ali da niko ništa nije preduzeo. Za razliku od drugih direktora, spremna je da otvoreno priča i o svojoj plati (oko 50.000) i tvrdi da je najmanja od svih direktora biblioteka u Srbiji.
Podnosili smo izveštaje o radu i programe, i pred odbornicima Skupštine grada. Nikada nije bilo primedbi. Sve naloge i uputstva budžetske inspekcije ispoštovaćemo - kaže direktorka.

HAJKA NA KULTURU
Zaposleni u kulturnim ustanovama proveru koeficijenata tumače kao jedan vid hajke protiv njih i smatraju da je nepravedno što se potenciraju njihove plate koje su najmanje i najneredovnije od svih zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Činjenica je međutim da 95 odsto ukupnog budžeta namenjenog kulturi, odlazi na plate zaposlenih.

Izvor: Novosti