Na kolenima

Privreda Jablaničkog i Pčinjskog okruga zadnjih godina je u veoma teškom ekonomskom položaju, a pogotovo u poslednjih godinu dana pod uticajem svetske ekonomske krize, zaključak je Udruženja za saobraćaj, telekomunikacije i informatičke delatnosti Regionalne privredne komore Leskovac.
Ovo udruženje ističe da je ovakva situacija izazvana padom industrijske proizvodnje, visokom stopom nezaposlenosti, sporim odvijanjem procesa privatizacije i velikim brojem raskinutih kupoprodajnih ugovora i uvedenih stečaja, likvidacijom postojećih preduzeća, velikim opterećenjem zarada po osnovu poreza i doprinosa, kao i nekonkurentnošću proizvoda sa juga Srbije.
Naplata potraživanja je izuzetno otežana i skroz je nemoguće, u sadašnjim okolnostima, naplatiti dospela potraživanja u dogledno vreme.
Zbog toga kompanije sa juga Srbije, kao i većina kompanija u Srbiji, nisu u mogućnosti da izmiruju dospele obaveze u zakonskim i ugovorenim rokovima prema državi i javnim preduzećima, bankama i dobavljačima, pa im realno preti blokada tekućih računa, kao što je to slučaj, u ovom trenutku, sa blizu 60.000 preduzeća u Republici Srbiji.
Na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga u 20 preduzeća je blokiran račun, dok su 33 u preocesu likvidacije zakljucuje ovo udruzenje.
Privreda područja sa juga Srbije našla se u još težem materijslno finansijskom položaju sa nastankom svetske ekonomske krize, objašnjavaju u udruženju.
Prisustvo tehničko-tehnološke zaostalosti, nelikvidnost, bankrotstvo jednog boja privrednih društava, velikog broja uvedenih stečajeva, visokog stepena nezaposlenosti, niskih zarada, odraz su ekonomske nerazvijenosti, zastoja u razvoju privrede i socijalnog siromaštva.
U kompanijama na jugu Srbije, zbog smanjenja tražnje na ino tržištu, izviz za devet meseci smanjen je za 22,5 posto u odnosu na isti period prethodne godine, na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
U teškoj situaciji našla su se preduzeća trajnih potrošačkih dobara, proizvođači nameštaja, peći na čvrsta, tečna goriva i proizvodi iz oblasti IGM, a posebno se odrazila na robu široke potrošnje u maloprodaji zbog pada životnog standarda.
Zaključak je da lokalne samouprave i druge institucije moraju da stvore privredni ambijent i određene preduslove za privlačenje stranih investitora, tim pre što jug Srbije ima šta da ponudi.
Neophodan je veći stepen racionalizacije javne potrošnje na svim nivoima i borba protiv svih vidova korupcije
Preuzeto:JUGpress

Gasovod

IZGRADNJA magistralnog gasovoda od Niša prema Leskovcu i Vranju počeće na proleće naredne godine - najavio je u sredu Dušan Mrakić, državni sekretar Ministarstva energetike, posle potpisivanja protokola o gasifikaciji između predstavnika Niša i kompanije „Jugorosgas“.
Mrakić je objasnio će se sa izgradnjom gasovoda od Niša prema Bugarskoj sačekati, jer još nije poznata trasa gasovoda „Južni tok“.
- Za desetak dana odredićemo i konsultanta koji bi trebalo da uradi studiju o izvodljivosti za gasnu elektranu, koja bi trebalo da bude izrađena u Nišu - rekao je Mrakić. - Plan Ministarstva energetike je da ova gasna elektrana bude izgrađena do početka izgradnje gasovoda „Južni tok“, a Niš će postati veliko gasno čvorište u ovom delu Srbije.
Državni sekretar je objasnio i da je država pre nekoliko godina dala 2,1 milion evra za stvaranje gasnog prstena oko Niša i da bi ovaj grad za nekoliko godina trebalo da bude potpuno gasifikovan. On je najavio i usvajanje zakona o gasifikaciji za jug Srbije.
- Rusija je jedan od najpouzdanijih isporučilaca prirodnog gasa i spremni smo da ispunjavamo sve svoje obaveze iz međunarodnih ugovora prema Evropi, kao i Srbiji - rekao je Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Srbiji.
Prema rečima Vladimira Koldina, generalnog direktora „Jugorosgasa“, potpisivanje protokola stavilo je tehničku tačku na odavno započetu distributivnu gasovodnu mrežu, ali je namera da se gasifikacija još intenzivnije nastavi.
- Niš je samo deo naše delatnosti, jer nam je cilj cela južna Srbija - rekao je Koldin. - Pri gasifikaciji Niša veoma je pomogla gradska vlast, nije izostala ni puna podrška ruske ambasade, Ministarstva energetike Srbije i mnogobrojnih podizvođača.

SAMO 100 PRIKLJUČENO
U sedam niških naselja sada je spremno 8.000 gasnih priključaka za domaćinstva, ali se svega stotinak prijavilo - rekao je Koldin. - „Jugorosgas“ u Nišu nudi najnižu cenu priključka na mrežu od oko 450 evra.
Preuzeto:Novosti

Napusteno-zapusteno

Posle propadanja industrije u nekadašnjem centru tekstilne proizvodnje u Srbiji, Leskovcu, fabričke zgrade su napuštene i ostavljene da propadaju. One mogu da se iskoriste ali tek pošto bude završen popis svih neiskorišćenih objekata. Taj posao poveren je Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga i trebalo bi da bude završen za godinu dana.

Mnoge propale i napuštene fabrike, pre svega tekstilne, sada su u stečaju ili se suočavaju sa posledicama loše privatizacije.

Grad ne može da bude korisnik njihove imovine jer nije u stanju da preuzme ogromna dugovanja tih preduzeća.

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić kaže da rešenje za sudbinu neiskorišćenih hala ipak postoji.

"Mi možemo da, iz postupka stečaja, direktnom nagodbom ponudimo određeno preduzeće ukoliko se pojavi ozbiljan investitor", objašnjava gradonačelnik.

Mapa braunfild lokacija

Tačan broj neiskorišćenih i propalih fabrika u Leskovcu, ali i na području jablaničkog okruga, koje bi mogle da se ponude domaćim i stranim investitorima znaće se tek za tri meseca.

Izrada mape braunfild lokacija deo je projekta Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Prema rečima direktorke Centra, Biljane Stanković, cilj projekta je da se dobije jasna sliku svih napuštenih hala, fabrika i drugih objekata.

„Moramo tačno da znamo šta možemo da ponudimo investitorima i da te objekte iskoristimo na pravi način. Tako ćemo pokrenuti i ekonomiju", ističe Stankovićeva.

Češka ima dobro iskustvo sa braunfild investicijama. Pre osam godina bili su u istoj situaciji u kojoj je sada naša zemlja. Vladimir Gaspar, direktor Regionalne razvojne agencije u Češkoj kaže da su u tom poslu imali probleme, uglavnom u vezi sa ekologijom i nerešenim imovinskim pitanjima.

"Ipak, uspeli smo da velike neiskorišćene fabrike pretvorimo u male proizvodne pogone", objašnjava Gaspar. On kaže i da u njegovoj zemlji imaju odlično iskustvo sa korišćenjem poljoprivrednog zemljišta.

Češka je, inače, u grupi zemalja bivšeg socijalističkog bloka koje su najuspešnije realizovale braunfild projekte, zahvaljujući kojima su propale fabričke hale adaptirane u objekte sa novom namenom i prilagođene savremenom načinu života.

Da li će Leskovac ponovo postati srpski Mančester zavisiće od nove namene braunfild loakcija u Jablaničkom okrugu. Projekt o korišćenju napuštenih proizvodnih hala finansiraju Evropska unija i austrijska kooperacija za razvoj.
Preuzeto:RTS
Mozda bi nesto i bilo od tih prostora da vlastodrsci za taj prostor ne traze naknadu... naravno ispod stola....

Voda

Probna proizvodnja fabrike vode u Gorini počeće 31. oktobra, najavio je za JUGpress direktor „Vodovoda“ Zoran Stojanović.

On je naglasio je je do sada nekoliko puta odlagan početak rada ovog postrojenja za preradu vode, ali da je glavni razlog bio neobezbeđivanje sredstava iz lokalnog budžeta.
Sada je to prevaziđeno i više nema pomeranja rokova, rekao je Stojanović.

" Ostalo je da se ugrade još četiri cevi između Sloge i fabrike opeka kao i jedna šahta na uglu ulica Radničke i Vlajkove. U toku je postupak ispitivanja rezervoara, bazena i opreme. Do kraja predviđenog roka ostalo je da se još urade trotoari oko zgrada i uređivanje prilaza".

Nakon puštanja u probni rad postrojenja u Gorini, voda iz ovog postrojenja biće priključena na leskovački vodovodni sistem, najavljuju u Vodovodu.
" Mi ćemo vodosistem Barje uključiti u postojeći sistem nakon puštanja u rad postrojenja za preradu vode. Isključićemo sedan od 26 arterskih bunara, koliko ima Vodovod, i tako ćemo smanjiti nivo gvožđa i mangana sa kojima smo do sada imali problema. Voda iz Barja je izuzetnog kvaliteta kako u pogledu hemijskog tako i bakteriološkog sastava" , rekao je Stojanović.

U leskovačkom Vodovodu nadaju se da će puštanjem u rad postrojenja za preradu vode delimično rešiti i problem viška radnika jer će biti angažovani na postrojenju u Gorini.
Preuzeto:JUG Press
A i krajnje je vrme da napokon dobijemo ispravnu vodu ... nadam se.