Brend

Iako su mnogi karakteristični proizvodi iz raznih krajeva Srbije poznati po svom kvalitetu, vrlo malo njih ima zvanično zaštićeno poreklo. Tako se ajvar i šljivovica, makar po komisiji Evropske unije, originalno ne proizvode u Srbiji, već u Hrvatskoj. Meštani jednog sela u južnoj Srbiji su zaključili da je baš zato vreme da registruju svoj brend.

Donju Lakošnicu, skromno selo u okolini Leskovca, mnogi zovu i crveno selo.

Na jesen, tradicionalno svaki slobodan zid u selu je prekriven nizovima teškim oko 10 kilograma karakteristične autohtone sorte paprike koja, po tvrdnji meštana, raste samo na ovom potezu u okolini Morave.

Celo selo kao da dobije prirodnu fasadu od crvene boje. Sorta se zove “kozji rog“, a posebno je cenjena među mesarima, jer prerađevinama od mesa daje jarko crvenu boju.

Od oko tri stotine domaćinstava u selu, svako prosečno proizvede tri do četiri tone mlevene paprike godišnje po domaćinstvu.

Međutim, mada nema problema sa prodajom, ima sa falsifikatima. Na pijacama se često pojavljuje paprika za koju se tvrdi da je lakošnička, a nije ili još gore, sadrži primese koje nisu paprika.

Zato su se meštani Donje Lakošnice udružili i pokrenuli postupak zaštite geografskog porekla lakošničke paprike.

No, čak da meštani Donje Lakošnice i uspeju da registruju svoj, nadamo se, budući svetski poznati brend paprike, kao i druga srpska sela, čeka ih sasvim druga vrsta borbe.

U selu koje ima preko 1.000 stanovnika ove godine je rođeno samo jedno dete.
Preuzeto: B 92

Rodilo

Po postignutim prinosima ova godina bila je više nego uspešna za voćare i vinogradare na području Leskovca, ali ono što ih je donekle sprečilo da razmišljaju o ulaganju u ovu granu poljoprivrede su niske otkupne cene. Prema rečima Duška Jovanovića iz leskovačke Poljoprivredne stručne službe ove godine ponovila se 2004. godina, ali ovog puta na štetu proizvođača.

Povoljni vremenski uslovi omogućili su ove godine visoke prinose voća i vinove loze, ali je zato otkupna cena bila više nego katastrofalna.
Prosečna cena otkupa višnje bila je oko 16 dinara što nije bilo dovoljno ni za pokrivanje osnovnih ulaganja, ističe stručni saradnik leskovačke Poljoprivredne službe Duško Jovanović.

Nešto je malo bolja situacija sa vinovom lozom ali se većina vinogradara odlučila, da pored smanjenja površina koje obrađuju, grožđe sačuvaju za sopstvene potrebe.
Bez objedinjavanja stručnih službi, proizvođača i prerađivača, postoji opasnost da se trend smanjenja proizvodnje voća smanji a onda dolazi do opasnosti da se inostranom tržištu nema šta ponuditi, mišljenja je Jovanović.
Preuzeto:JUGpress
Uvek muka, kad rodi nema ko da kupi a kad podbaci visoka cena opet nema kupaca

Lakosnica -prestonica paprike

Selo Donja Lokošnica, na desnoj obali Južne Morave, petnaest kilometara od Leskovca, svake godine u ovo doba se zacrveni od nepreglednih venaca paprike: fasade kuća izgledaju kao sveže ofarbane crvenom bojom. Gotovo da nema nijednog od oko trista domaćinstava koje se ne bavi proizvodnjom jedinstvene vrste paprike, koja potom odlazi na trpeze širom naše zemlje i inostranstva. Zarađeno se ulaže i u razvoj sela: ulice su asfaltirane, uvedeni su telefoni, još pre tridesetak godina doveli su vodu sa izvorišta. Nedavno su osnovali Udruženje proizvođača paprike koje trenutno okuplja četrnaestoro paprikara, ali uskoro će se učlaniti sva domaćinstva ovog sela. Cilj je da se formira firma koja će se baviti preradom paprike.
Juče je ovde peti put održana manifestacija „Dani paprike“, a predsednik organizacionog odbora Aleksandar Minić kaže za „Politiku“ da je tradicija paprikarstva u Donjoj Lokošnici duga gotovo četiri veka. U proseku, u sezoni se proizvede od 5.000 do 6.000 tona sirove, odnosno od 500 do 600 tona suve paprike.
– Ova paprika zahteva posebne klimatske uslove i ne uspeva u drugim krajevima. Nosio sam seme u Petrovac na Mlavi, ali tamo nije bio taj kvalitet. Turšija i ajvarka uspevaju i drugde. ali ne i industrijska aleva – navodi Minić.
– Papriku sušimo prirodno, na suncu, najbolje je kad je temperatura iznad 30 stepeni. Prirodno sušena je mnogo sočnija, ukusnija, ima bolju aromu, spolja se osuši, a sokovi ostanu unutra. U sušari gubi ukus i aromu – objašnjava nam Hranislav Ilić, čija je fasada kuće, baš kao i zidovi doma njegovog zeta Bobana Kocića, „tapacirana“ paprikama.
Ljubišu Stankovića zatekli smo kako ispod strehe ređa nizove paprika. Veselo nam dobacuje:
– Ovde imam šezdesetak venaca, sa druge strane kuće još više. Biće ih još, tek smo počeli da nižemo – najavljuje ovaj vredni paprikar. Njegov optimizam deli i komšinica Ruža Kostić:
– Od kada znam za sebe, nižem papriku, ali ovoliko nikada nije rodilo – ushićeno kaže Ruža.

Preuzeto: Politika