Zabrana

Iako imamo 30 odsto vlasništva HUP Balkan obespravljeni smo, pa smo hteli da se dogovorimo kako da sadašnje stanje razrešimo. Jedan od naših predloga je da većinski vlasnici preuzmu naše akcije ili pak da se izvrši podela objekata Balkana - ističe Ivković.

Manjinski akcionari Hotelsko-ugostiteljskog preduzeća Balkan, kolektiva koji je decenijama predstavljao simbol grada, uputili su protest nadležnim republičkim institucijama zbog velikih nevolja u sprovođenju privatizacije. Prema računicama ovih akcionara, među kojima je dosta vrhunskih majstora koji su proneli glas leskovačkog roštilja, Ugostiteljsko preduzeće Balkan prodato je za 1,03 miliona evra, a njegova realna vrednost je dvadeset puta veća.

Grujica Ivković, predsednik Upravnog odbora manjinskih akcionara Balkana, smatra da je u pitanju loša privatizacija koja ima nesagledive posledice ne samo za kolektiv, nego i za sam grad. Nekadašnji radnici Balkana od 3. novembra 2007. godine, kada je promenjena struktura kapitala njihove firme, odnosno prodat Balkan, preživljavaju najteže dane i gotovo svi su poveli sudski spor tražeći namirenje višemesečnih zarada, uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, kao i isplatu otpremnina.

Prema slovu kupoprodajnog ugovora, većinski vlasnik trebalo je da uloži u razvoj Balkana nekoliko miliona evra, a ocena manjinskih akcionara je da su investicije simbolične.

Milionska potraživanja
U ovom trenutku u depandansu motela Atina, koji je takođe deo Balkana, nalaze se izbeglice, kojima je to jedini krov nad glavom. Takođe, šezdesetak radnika koji su radili u Balkanu poseduju i izvršna sudska rešenja, ali ništa nije urađeno da se isplate njihova višemilionska potraživanja.
Preuzeto :Danas

Tajne

Priča o roštiljskom mesu liči na onu poznatu šalu o vinu. Otac na samrti odaje tajnu sinovima da vino može da se pravi i od – grožđa. Iako današnji „majstori roštilja“ pripremaju meso od raznih supstanci, pri čemu ima više soje, aditiva i začina, nego mesa, pravo roštiljsko meso priprema se bez tih dodataka, isključivo od mesa i to – junećeg. Tajna leskovačkog roštilja, pričaju za „Politiku“ pravi majstori, leži u dobrom odabiru mesa i njegovoj pripremi.
– Aleksandar Kostić, poznatiji kao Aca Džodža, jedan od legendarnih majstora leskovačkog roštilja, zanat je učio od brata Svete, Bogomira Tričkovića, braće Špaje...
– bio sam konobar, ali sam bio radoznao i još kao učenik, negde oko 1945. godine, stalno sam zavirivao u kuhinju i gledao kako se priprema meso za roštilj. Posle sam radio u kafani na trgu u Podvorcu, gde su se najviše tražili ćevapčići koje su gosti sami uzimali prstima direktno sa skare, a gazda nije proveravao ko je koliko pojeo. Bašta je bila ispod lipe, a ispod nje panj na kojem smo seckali meso. To je bilo pravo meso za roštilj u koje smo dodavali samo so i ništa više – priseća se tih dana Aca Džodža.
Dodaje da u pripremanju roštiljskog mesa nema posebne tajne, iako današnje roštiljdžije kao tajnu čuvaju procenat soje, aditiva i začina. Aca Džodža je danas u penziji, ali kada reši da pripremi roštilj za sebe, radi to na način kako su radili stari leskovački majstori:
– Odem kod poznatog mesara i kupim dva-tri kilograma junetine. Za roštilj se ne koristi meso od buta, jer je suvo, već samo prednji deo koji je prošaran. Dodam masnoću, iseckam na kockice, posolim, sameljem nakrupno i stavim u frižider da odstoji 24 sata. Sutradan sameljem na sitnu šajbnu, rukama izmesim i pravim pljeskavice ili ćevapčiće. Nekada je meso odležavalo u bunaru i mesilo se ručno, a danas se stavlja u frižider i mesi se mešalicama. Uz svaki specijalitet služili smo seckan crni luk, a sve to zalivalo se leskovačkom „ružicom”. Leskovac je imao odlično vinogorje na Hisaru i Rudarskoj čuki – ispričao nam je Aca.
Zoran Živković je vlasnik restorana „Sandokan“, iz mlađe je generacije, ali je zanat učio od starih majstora. Kaže da se pravo roštiljsko meso priprema onako kako ga je pripremao Miodrag Gligorijević, poznatiji kao Dragi Bure, legenda beogradskog restorana „Kumbara“. Reč je o receptu koji nam je predočio i Aca Džodža, a to znači da se roštiljsko meso pravi samo od junetine u koju se dodaje so.
Nisam bio učenik Bureta, ali sam se družio sa njim i stalno mi je pričao o svojim majstorstvima. Danas mali broj roštiljdžija priprema meso po receptu starih leskovačkih majstora, a nama u restoranima je zabranjeno da ga sami pravimo, već ga nabavljamo od proizvođača. Ja kupujem meso kod najboljih i najskupljih majstora, a kad rešim da ga pripremim za sebe, uradim to po Buretovom receptu: izaberem prednji deo juneta, isečem na kocke, usolim, sameljem nakrupno, stavim u frižider da odstoji 24 sata, onda sameljem nasitno, dobrom izmesim i meso je gotovo – objašnjava Živković.
i Slobodan Cvetković, šef kuhinje u restoranu „Koliba“, učio je od najboljih majstora – Dragija Bureta, Bogomira Tričkovića, Žike Petkovića, Pere Špaje. majstorstvo je dokazivao u mesari „Balkana“, hotelu „Dubočica“, motelu „Atina“, na Vlasinskom jezeru, „Kumbari“ u podnožju Avale, pa u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj.
Nekada se roštiljsko meso pripremalo u mesarama „Mesokombinata“, na licu mesta. Ja to radim tako što odem na pijacu, odaberem junetinu i od prednjeg dela isečem krupne parčiće. Sameljem, usolim i stavim u posude da stoji u frižideru 24 sata. Potom meso sameljem nasitno i mesim ručno. Danas se to radi u mešalicama, a ja sam ručno mesio i po čitavu tonu mesa. Sada neki dodaju i svinjetinu, ali meso dobija tamniju boju i gubi na kvalitetu. Dodaju soju i aditive. Mi smo dodavali samo loj i so – objašnjava ovaj roštiljdžija.
Na naše pitanje kako to da da se kvalitet roštiljskih specijaliteta razlikuje i pored toga što neke roštiljdžije koriste meso istog proizvođača, Cvetković odgovara: „Zavisi od mnogo čega. Roštilj mora da se održava, svakog jutra mora da obgori, ako ne obgori, dobija se drugačiji ukus. Šipke se brzo zagrevaju i brzo se hlade, pa se koriste roštilji sa „osmicom“, odnosno sa šinama širine osam milimetara. Važna je i temperatura, vrsta ćumura i, naravno, umeće samog roštiljdžije”.
Preuzeto: politika

Kako je ovo lepo samo kad bi se na rostiljijadi moglo naci ovakvo meso

Svi šetav, al’ niki ne kupuje

Nisu kako valja još ni prvi ćevapčići onako zamirisali, zacvrčali i zarumeneli se na tek zagrejanom roštilju na ovogodišnjoj, jubilarnoj 20. roštiljijadi u Leskovcu, a već je zabeleženo, što bi rekli Leskovčani, „obaranje na rekordi“. Prvo je Bata, međ’ narodom poznatiji kao Picurka, vozeći kamion u rikverc oborio dvadesetak žardinjera. Potom je Dragi Bilmez, nakon što je za sat vremena pojeo trideset pljeskavica koje su zaostale od prethodne večeri, s nogu oborio medicinsko osoblje, koje je jedva uspelo da ga povrati na scenu... I, već je juče opet šenlučio sa Donjinim trubačima, među nekoliko hiljada gostiju.
Žikica Nestorović, organizator ovogodišnje svetske roštiljske svetkovine i direktor TO Leskovac, pripoveda kako ove godine očekuje rekordnu posetu od bar pola miliona gostiju, priča kako je spremljeno 50 tona roštilj mesa, ali i još dvaput toliko krmenadli, kobasica, jagnjećeg i svinjskog pečenja, bataka, krezli, momički...
- Najavljena nam je organizovana poseta turista iz Bugarske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja-veli Nestorović i dodaje da su se pobrinuli za dobru zabavu, pa će pred ljubiteljima roštilja narednih dana nastupati vrhunski estradnjaci, ali i najbolji trubači sa juga Srbije, predvođeni Božidarom Nikolićem Donjom.
Da ne vidiv cinkaroši

I dok Nestorović najavljuje da se očekuje obaranje Ginisovog rekorda u pravljenju najveće i najteže pljeskavice na svetu, Cene Karapampula procenjuje ovogodišnju publiku.
- Svi šetav, a niki ne kupuje, jer nema od kud. Nijedna fabrika ne radi, a i opštinari nekoliko meseci kasne i to što primav je 50 posto, umanjeno za PDV. I što bi oni možda kupili neku pljeskavicu, ali ne smeju, jer će gi vidiv zlobnici i cinkaroši kako se rasipuju i troškaraju sa pare, pa će kažev na ovi što su izvršili implentaciju u civilno društvo da gi staviv na crnu listu za odstrel. Odnosno, za prvu preraspodelu za plaćani i neplaćani ostanak u opštinu- priča Karapampula.
Priča i kako se Roštiljijada zahuktala, ali i mudruje kako kupuje ko ima, dok „neki roditelji mogu samo da obećaju na svoju decu, da ako budu dobra da će da gi vode na Roštiljijadu da gledav kako se jedu pljeskavice“, jer nemaju odakle da im kupe.
Miris roštilja se širi sa više od pedeset skara, ali se oseća i miris sa ražnja. Na vrelom septembarskom suncu peku se jaganjci, jarići i prasići. Cena im je od 400 do 600 dinara za kilogram, zavisno od kategorije mesa. Pljeskavica se juče prodavala po 100 dinara, koliko košta i par roštiljske kobasice, a može se kupiti i „specijalka-gurmanska“ od 150 dinara. Ali ona, kažu znalci, ne ide bez „tomahavka“, „teretnog piva“ od dva litra, ili bar bez sifona belog vina ili ružice.

Svađa zbog pljeskavice

Jedan red, gde se čeka na pljeskavice i ćevape, za trenutak, razbi svađa dvojice malo zagrejanih gostiju.
- Ti si, be, šašav čovek, znaš li kad bi niki u Guču kazaja da im to i to ne valja, pa taj bi za čas progutaja pisak od trubu ili dobija maljicu od tupan po glavu. Sg’ ću ti ja zorle nabutam tuj pljeskavicu u gušu. Ti si, be večito nezadovoljan. Celog života samo kritikuješ, a kolac nisi poboja u ovaj grad- kaže ljutito brkajlija svom sugrađaninu, odgovarajući mu na kritike.
Uz roštiljdžijski deo na Širokoj čaršiji, u centru Leskovca, od Robne kuće, je deo za sve i svašta, tako da se na ovogodišnjem festivalu roštilja može naći za svačiju dušu ponešto. Tu su i zanatlije, džidža-bidže, zemljano posuđe, drvenarija, alkohol, zimnica, ali i muzika, DVD i CD sa najnovijim domaćim i stranih hitovima, pa zabava za najmlađe.
- Muž i ja smo pojeli po dve pljeskavice, jer smo se spremali - kaže Nišlijka Vera Stojanović i dodaje:
- Sada idemo na pijac, da kupimo leskovačku papriku za ajvar i turšiju, jer je jeftinija i mnogo kvalitetnija.
Već za sutra i prekosutra na Roštiljijadi će se u pripremanju roštilja takmičiti najbolji majstori iz zemlje i inostranstva, a i učenici ugostiteljskih škola iz Srbije i zemalja u okruženju spremaće specijalitete sa skare. Biće napravljena najveća pljeskavica na svetu i najbolja majstorska pljeskavica na dohvat „iz ruku“
Preuzeto:Glas javnosti

Rostiljijada

Ako volite pljeskavice, ćevape, ražnjiće, vešalice... i ostale specijalitete sa roštilja, ali i pleh muziku, mažoretkinje, karneval... onda morate biti u Leskovcu od 31. avgusta do 6. septembra.

Tradicionalna "Roštiljijada", 20. po redu, ponudiće posetiocima bogat program, najavljuju organizatori. Uz već čuvene gurmanluke od mesa, i takmičenja kuvara, biće organizovan i bogat prateći program.

Na dve bine održavaće se koncerti narodne i zabavne muzike, kao i pokušaj obaranja Ginisovog rekorda u spravljanju najveće pljeksavice na svetu.

Prošle godine pobednik je bio Bojan Cvetković koji je napravio pljeskavicu od 44 kilograma! I ne samo što je bila velika, bila je i ukusna kažu oni koji su je probali.

Ako vas zanima koliko kilograma mesa će biti utrošeno ovoga puta, kao i kakvog je ukusa pljeskavica rekorderka, dođite u Leskovac i proverite lično.

Prošle godine "Roštiljijadu" je posetilo više od 400.000 ljudi, a organizatori ove godine predviđaju da će u Leskovac doći pola miliona posetilaca.
Preuzeto:Mondo

Sve je to lepo ali mislim da pocinje isuvisa rano, jos su velike vrucine pa je mogucnost zaraze velika.Treba razmisliti o tome da rostiljijada pocine u drugoj polovini septembra.