Termalne vode

Ukoliko se potvrde nalazi stručnjaka, stanovnici leskovačke kotline dobili bi jeftino ekološko grejanje za svoje stanove, plastenike i staklenike u kojima se gaji rano povrće.
Na ovu ideju došao je gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, pošto se zainteresovao za studiju nekadašnjeg Geozavoda, a sada Geoinstituta iz Beograda, odnosno, studiju tima na čijem čelu je bio Sveta Stanković, čuveni srpski hidrogeolog, koji je, između ostalih, otkrio i izvore bujanovačke "Hebe" i vranjske "Rose".
- Prema tvrdnjama Stankovića, Bujanovačka Banja i Sijarinska Banja su samo pukotine gde su termalne vode iz podzemnog jezera pod Leskovcem našle put i izašle na površinu - kaže gradonačelnik Slobodan Kocić.
Na dubini od 40 do 120 metara ispod gotovo cele površine Leskovca nalazi se jezero iz koga se grad sa okolinom snabdeva vodom za piće, a prema studiji stručnjaka, termalne vode nalaze se na dubini od 1.200 do 1.500 metara. Hidroinženjer Milutin Milunović iz leskovačkog "Vodovoda" kaže da je su hidrogeološka istraživanja u leskovačkoj kotlini vršena pre 25-30 godina o trošku države, ali da u to vreme nije bilo zainteresovanih investitora.
- Za moje kolege i mene ne postoji nikakva sumnja da se na toj dubini nalaze velike količine termalne vode, samo smo u dilemi da li su one i mineralne. Tim profesora iz Beograda je ovde proveo mnogo vremevna, studiozno radio i nema sumnje da su njihovi nalazi tačni - priča Milunović, koji ukazuje i na činjenicu da se pored Južne Morave na nekoliko mesta mogu videti vulkanski tufovi, ali i na to da se leskovačka kotlina nalazi u trouglu - Sijarinska Banja, Vranjska Banja i Niška Banja, koje imaju termalne vode.
Gradonačelnik Kocić kaže da je od austrijske razvojne agencije obezbedio 50.000 evra za inoviranje postojećeg projekta, a da milion evra za probnu bušotinu ne predstavlja nikakva problem.
- U situaciji smo da bukvalno biramo investitore koji naslućuju da se radi o ogromnom potencijalu. Ukoliko se probna bušotina pokaže izdašnom, ona može da bude i eksploataciona, a benefiti su ti što će grad i sva naseljena mesta imati ekološki čist i jeftin način grejanja i što će naši poljoprivrednici u svojim staklenicima i plastenicima, uz njihovo doosvetljavanje, imati povrće tokom cele godine. Time će se, zapravo, ostvariti naš san o Leskovcu kao maloj Kaliforniji - uveren je Kocić.
Budući tim stručnjaka imaće, dodaje Kocić, kao konsultanta upravo profesora Svetu Stankovića, koji sada kao penzioner živi u Beogradu, a s kojim juče "Blic" nije uspeo da uspostavi kontakt.
Preuzeto: Blic

HISAR

Da se malo pozabavim Leskovačkim nazovimo izletištem Hisarom.
Nadomak Leskovca takoreći u samom gradu nalazi se brdo Hisar. Po svim karakteristikama to bi moglo biti idealno mesto za šetnju, rekreaciju i divan provod u prirodi.
Tako stvari stoje u idejama, a u stvarnost je sasvim drugačija. To mesto je zapušsteno, neuređno, neosvetljeno, bez bilo kojih pratećih sadržaja koji bi posetiocima olakšali boravak na njemu, prilazni put neasfaltiran a staze zarasle u trnje i korov.
Između ove dve opcije je velika razlika, ali se mora reći da se u poslednje dve godine oseća napredak u smislu uredjenja Hisara. Deo Hisara je očišćen od trnja i žbunja, napravljene su klupe za odmor, postavljenje nadstrešnice što je za pohvalu, i tu se stalo. Kako je postavljeno o tome niko ne vodi računa i to je prepušteno zubu vremena a još vise obesnim Leskovčanima i narkomanima koji na tim objektima pokazuju silu i troše svoju energiju.
Apel nadležnima da se na tom prostoru iznadje mogućnost kontrole i obezbedjenja napravljenih objekata, da se asfaltira put do vrha i da se postave platforme za osmatranje Leskovacke panorame, jer verujte mi pogled je fantastičan i sada a moga bi biti jos lepšii prijatniji za boravak.