Divljaci...

Mesto dogadjaja, zgrada u izgrdanji preko puta "Leske". Ili, preciznije, ulica od zgrade opštine i okruga prema naselju "POdvorce. Inače veoma prometna ulica kojom se , dalje, ide za Vučje a deo je i regionalnog puta .
To nije sprečilo one koji grade zgradu, o kojoj još uvek navodno raspravlja komisija koja je formirana da bi utvrdila kako se po Leskovcu gradilo i gradi., da blokiraju ulicu.
Naravno, dok komsija završi svoj posao ova zgrada će biti gotova a činjenica da se često dešava da kamioni za mešanje maltera ili šleperi sa ciglom i viljuškari zakrče čitavu ulicu, o prolazu stanarima već pomenute "Leske" da i ne govorimo, nikoga u gradu posebno ne uzbudjuje.
Nadležni načelnici službi i inspekcija koje bi time trebali da se bave, za to su i plaćeni, ne odgovaraju na telefonske pozive a saobraćajna policija "kulira" jer su "neobavešteni".
Da li bi , onda, jedino logično pitanje trebalo da bude “kolko košta” sva ta opuštenost nadležnh organa I njima sličnih?
Naravno, pošto smo mi ozbiljan medij nećemo pitati to već, za početak, ko stvarno gradi ovu zgradu, ko je dao dozvole da grade na trotoaru i na delu gradskog gradjevinskog zemljišta ?
I da li je Leskovac grad u kome, po sistemu zakona finasijski jačega, dodjete, pobodete kolac I krenete da zidate. A dozvole dobijate tek ako se neko ozbiljno I uz medijsku podršku pobuni?!
I da li će, ako već spominjana komisija najzad možda utvrdi (u šta baš I ne verujemo, ne znog činjenica već zbog pojave) da su neke dozvole ipak izdate nezakonito neko krenuti da ruši zgradu koja se uveliko gradi?
Ili će stvar biti “legalizovana” legalnim sredstvom plaćanja?
Preuzeto:JUGPress
Ma to je daleko od opstine pa inspekcija jos nije tu stigla...

Maheri

Uoči najavljenog završetka i početka rada Vodosistema „Barje“, koje se gradilo 30 godina i koštalo više od 60 miliona evra, vladajuća odbornička grupa G 17 plus, ali i opoziciona SRS, traže da se preispita da li je ova investicija - preplaćena.
Najupućeniji u izgradnju „Barja“, daju sasvim protivurečne izjave što dodatno komplikuje računicu oko gradnje. Tako, Živojin Stefanović (SPS), predsednik Skupštine grada, tvrdi da je ovo „najčistija investicija“ i da se za završetak duguje još „samo“ 135 miliona dinara. Bivši predsednik Gojko Veličković, tvrdi da je izvođaču sve plaćeno još 2005. godine, a Mića Mićić, vlasnik užičkog „Jedinstva“ koje je gradilo „Barje“ poslednje četiri godine, da još ne zna koliko mu se duguje.
Sve ujdurme oko izgradnje „Barja“ trebalo je da budu okončane 2005. godine kada je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva sa lokalnom samoupravom i izvođačem radova, užičkim „Jedinstvom“, potpisalo ugovor vredan 907 miliona dinara (11 miliona evra). Rok je bio dve godine, a izričito piše da nema „produženje roka i povećanje cena“. Polovinu novca obezbedilo je Ministarstvo, a ostalo, tadašnja opština Leskovac. Dve godine posle predviđenog roka radovi nisu okončani, a ne zna se koliko će još novca ovaj „Skadar“ progutati. Po najnovijoj odluci grad Leskovac treba da se zaduži još 135 miliona dinara.
- Tvrdim da bi „Barje“ bilo završeno odavno da se ovo pitanje stalno ne politizuje. Tako je i sada. Po ugovoru iz 2005. nismo uplatili ceo iznos koji smo bili u obavezi. U tom trenutku lokalna vlast nije mogla da se zaduži više od 300 miliona, pa nam je falilo još 135 miliona dinara. Došli su izbori, a nova vlast je zaboravila na „Barje“. Jula prošle godine doneli smo odluku da se zadužimo i isplatimo izvođača. Međutim, tadašnji gradonačelnik Goran Cvetanović (SRS), nije hteo da sprovede odluku, pa smo doneli novu u avgustu ove godine. Potpisana su i još dva Aneksa, tako da je sada sve pokriveno - kaže Stefanović koga je začudila namera bivšeg koalicionog partnera Cvetanovića da zatraži formiranje anketnog odbora upravo po ovom pitanju. - Bilo bi mu bolje da ćuti - kaže Stefanović.
Njegove tvrdnje demantuje još jedan bivši i sadašnji koalicioni partner Gojko Veličković, kome nije jasno zašto se ponovo grad zadužuje za „Barje“.
- Cela finansijska konstrukcija zatvorena je još 2005. godine kada smo se zadužili kod Banke Inteza za četiri miliona evra, ili 360 miliona dinara. Vlada je izmirila sve, plus nam je prebacila još 70, tako da i meni nije jasno zašto „Jedinstvo“ nije ispoštovalo rokove završetka, kada mu je banka prebacivala novac za svaku fazu gradnje - kaže Veličković.
Svaka prethodna vlast ima svoju odgovornost i zasluge za (ne)izgradnju „Barja“. Najmanje su se u ovo upuštale demokrate, ali zato novi gradonačelnik Slobodan Kocić (DS) namerava da posao završi po svaku cenu. Jedan od razloga je taj što mu je politika da okonča sve investicije koje godinama „vise“, a drugi je „mir u kući“.
CVETANOVIĆ: ANKETNI ODBOR
BivŠi gradonačelnik Goran Cvetanović (SRS), traži formiranje anketnog odbora jer smatra da su mnoge stvari ostale neraščišćene. Snežana Mladenović, iz odborničke grupe G17 plus na poslednjoj sednici postavila je odbornička pitanja Živojinu Stefanoviću, oko „ugovaranja cena i naknadnih radova“ i još nekih „nedoumica“ u vezi „Barja“.
MIĆIĆ: POTREBNA KLIZNA SKALA
Gradio sam „Barje“ kao da će vodom snabdevati Užice, a ne Leskovac. Cele ove godine nisu mi ni dinara prebacili, tek je sada nešto uplaćeno - kaže Mića Mićić, vlasnik „Jedinstva“ i dodaje da ne zna koliko mu se duguje. - Tek ćemo praviti računicu jer radimo po cenama iz 2005. godine, što je neprihvatljivo. Greška je što u ugovoru iz 2005. nema „klizne skale“.
preuzeto:Vecernje novosti
Kad su ljudi maheri i kad imaju ovce za sisanje mogu ovako da rade, da je bilo pravde sistem bi davno bio zavrsen a investitori i graditelji bi brojali zatvorske dane, dok bi gradjani Leskovca pili zdravu i cistu vodu

Krivci !!!

U poslednjih nekoliko godina u Leskovcu su izgrađena tri stambeno poslovna objekta, dok su četiri u izgradnji, svi se nalaze u zgusnutom centru grada i na lokacijama bez parking prostora, zelenila, a gabariti zgrada jednaki su placevima na kojima se nalaze. Zbog urbanističkog haosa koji vlada u centru grada odbornici su formirali anketni odbor s ciljem da se ispita način na koji su dobijene građevinske i druge dozvole i da se da predlog na koji način će investitori, ukoliko su zidali nelegalno ili odstupali od plana, obeštetiti grad.
- Cilj anketnog odbora je da u saradnji sa Upravom za urbanizam ispita sve sumnjive dozvole i da se da predlog na koji način će investitori, ukoliko su zidali nelegalno ili odstupali od plana, obeštetiti grad - kaže Živojin Stefanović, predsednik Skupštine grada.
Prema njegovim navodima, novosagrađeni objekti nemaju adekvatne prilaze, terase vise iznad komšijskih dvorišta ili iznad trotoara.
- Posteljine će se tresti na glavama prolaznika. Moramo da se uzmemo u pamet i jednom za svagda rešimo taj urbanistički haos - dodaje Stefanović.
Na udaru političara su tri zgrade na Masarikovom trgu u Ulici Babičkog odreda, zatim objekat pored Gradske kuće Narodnog muzeja, pri kraju tesne i slepe“uličice i započeti objekat na lokaciji „Leska“.
Prema saznanjima „Blica“, svi, sem objekta u izgradnji kod Gradske kuće, imaju dozvole, pa stoga Aleksandar Čogurić, najveći građevinski investitor u gradu, izražava čuđenje na reakcije vlasti.
- Svaki javni istup političara nanosi veliku štetu našoj firmi sa oko 250 zaposlenih. Ionako prodaja stanova u Leskovcu ide loše, a kada oni izađu sa poluinformacijama u javnost, prodaja stane - ogorčen je Čogurić, koji je zajedno sa partnerom Zoranom Rajković podigao dve i zida treću zgradu na kompleksi između Masirikovog trga i Babičkog odreda.
Čogurić kaže da za svaki objekat ima dozvolu, ali da je na njih čekao i po dve godine, što je usporilo gradnju i zbog čega, tvrdi u Leskovcu radi sa gubicima. Jedan od investitora, koji je želeo da bude anoniman, za haos u urbanizmu optužio je gradske činovnike, za koje kaže da su inertni i nedorasli svom poslu.
- Kad inženjeri, ali i oni srednjoškolci uđu u posao, otvaraju svoje privatne firme za projektovanje ili zidanje objekata, pa počnu da ucenjuju investitore kako bi dobili parče kolača. Mnogi su se na taj način obogatili i otišli iz urbanističkih uprava, a oni što su ostali, ili ne znaju svoj posao ili neće da rade - priča naš sagovornik.
Preuzeto:Blic
E moj grdonacelnice nisu oni krivi nego Vi politicari da Vi radite svoj posao dok ste na vlasti ni urbanisti ne bi mogli da vrsljaju.

Skuplja dara nego maslo

Zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i kašnjenja radova na izgradnji gradskog kolektora, dobar deo cevi koji je bio pripremljen za ugradnju još prošle godine sada se nalazi u skoro neupotrebljivom stanju.
U leskovačkom „Vodovodu“ zbog toga nisu zabrinuti, jer kako ističe direktor Zoran Stojanović, sve pada na teret izvođača radova, sa kojim je zaključen ugovor „ključ u ruke“.

" Građani Bogojevca i Navalina tražili su mnogo veće naknade nego što su im mogle biti priznate, pa je zbog toga nadležni Sud preuzeo stvari u svoje ruke i imam obećanja da će to u narednih nekoliko dana biti rešeno. Izvođač radova „Velika Morava“ obavestio me je da će sa radovima početi 1. novembra, jer sada očekuju da meštani Navalina i Bogojevca završe sa poljoprivrednim radovima, da ne bi oni uništili letinu. Tu je ostalo da se ugradi još nekih 400 metara cevi za gradski kolektor ali trošak za propale cevi snosiće izvođač radova. Nadzorni organ neće dozvoliti da se takve cevi ugrade", objašnjava Stojanović.

Zbog korišćenja kanalizacione mreže, koja nije u potpunosti završena, Vodovod se suočava sa novim problemom, odnosno izlivanjem fekalija na pojedine parcele.

" Meštani Bobišta i Bratmilovca već su se priključili na kanalizacionu mrežu i te fekalije odlaze u pojedine parcele. Planiramo da u najskorije vreme omogućimo da ta voda otiče u kompezacione bazene i taložnike, sve dok za par godina ne izgradimo Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda", rekao je Stojanović.

Prema najavi iz leskovačkog Vodovoda završetak izgradnje gradskog kolektora, očekuje se do kraja ove ili početkom naredne godine.
Preuzeto:JUG Press
Tako je to kod nas kad radimo mimo zakona da bi se dodvorili glasacima pa na kraju bude skuplja dara nego maslo

Skadar

Za proteklih pet godina u više navrata menjali su se izvođači radova, stranke na vlasti, cena gradnje uvećavana mnogobrojnim aneksima, pa danas malo ko zna koliko je novca potrošeno iz gradske kase u te svrhe i kolika su dugovanja prema izvođačima radova koji su gradilište ostavili nedovršeno i slučaj predali sudu.
- Procenili smo da je transformacija „Legasa“ u javno preduzeće najbolje rešenje za grad. Na taj način poslovanje uvodimo u legalne tokove. Kao gradonačelnik nisam imao uvid u dosadašnje finansijske tokove „Legasa“, a s druge strane sve tužbe poverioca su išle prema gradu i našem budžetu, zbog čega plaćamo velike penale. Ukoliko se utvrdi da je bilo nezakonitih radnji, niko neće biti zaštićen - kaže gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić i dodaje da će buduće preduzeće imati obavezu da izdvaja 10 do 20 odsto svojih prihoda u gradsku kasu.
U policiji je „Blicu“ rečeno da se ispituje celokupno poslovanje, ali da je posebna pažnja usmerena na osnovni ugovor, odnosno na način kako je sproveden tender i izbor izvođača i podizvođača, te da se traži odgovor na pitanje zašto je Fond bez odobrenja Republičke direkcije za imovinu preneo vlasništvo „Legasu“.
Autobuska stanica počela je da se zida novcem UNDP od 25 miliona dinara, a za drugu fazu gradnje, upravnu zgradu i 14 perona, lokalna samouprava izdvojila je 65 miliona dinara. Zapelo je kod treće faze, odnosno izgradnje niza lokala i još jednog staničnog objekta, za čiju gradnju se grad zadužio 40 miliona dinara kod OTP banke. U međuvremenu, izvođač radova iz Leskovca „Andrić komerc“ od grada putem suda potražuje preko 300 miliona dinara na ime neplaćenog duga, neostvarene dobiti i štete koju je pretrpeo. I 11 nesuđenih vlasnika lokala, koji su avansirali gradnju sa po jednom ili dve rate i koji su plaćali kvadrat i do 4,8 hiljada dinara, traže sudskim putem povraćaj 16 miliona dinara.
Nejasno je kako se došlo do sumee od preko 300 miliona dinara ako se ima u vidu da je ta treća faza po prvobitnom ugovoru koštala 90,3 miliona dinara. Prema papirima u koje je „Blic“ imao uvid, cena je povećavana preko četiri aneksa ugovora, pa se došlo do sume od 129,4 miliona dinara. Jedna od mnogobrojnih gradskih komisija je utvrdila, međutim, da izvedeni radovi do 11. 07. 2008. godine vrede 33,6 miliona dinara, a da je gradska vlast uplatila izvođaču 57 miliona dinara. Ista komisija odlučuje, pak, da se doplati još 1,5 miliona dinara.
Gojko Veličković, sadašnji predsednik UO Fonda za razvoj i predsednik opštine u vreme potpisivanja ugovora za gradnju stanice, kaže da je sa funkcija otišao po završetku druge faze i da je naslednicima ostavio čistu situaciju. Zoran Perišić, koji je tokom 2007. godine bio direktor Fonda, kaže da su posle niza peripetija u to vreme započeli radovi na trećoj fazi, ali da je brzo smenjen i da kasnija rukovodstva nisu znala da odrade posao.
Preuzeto:Blic
Ma ovde su se pojedinci dobro omastili,Leskovcani placali.... astanice zavrsene nema.
Sve to treba u apsu...

Divlji zapad (istok)

Stanari zgrade "Leska" i više desetina privatnih kuća u okolini nemajuod juče po podne vodu zbog pucanja glavne vodovodne cevi.

Kao i pre dve nedelje, cev su polomili izvodjači radova na zgradi čiji temelj kopaju preko puta "Leske".

Tridesetak porodica u "Leski" je ogorčeno jer su mašine koje rade na kopanju temelja oštetile i ivićnjak ulice ispred zgrade pa je on počeo da se urušava.

U ovoj zgradi ima više od dvadeset dece za čiju bezbednost roditelji strepe kad uizadju na ulicu ispred zgrade.

Stanovi u ovoj zgradi su prodati na konkursu tadašnjeg Fonda za solidarno-stambenu izgradnju pre četiri godine.

U medjuvremenu su vlasnici stanova saznali da zgrada za koju redovno plačaju rate za stanove, nije legalizovana, što je izazvalo probleme sa strujom, a pre mesec dana su doterane gradjevisnke masine na mestu koje su koristili kao parking i počelo je kopanje temelja.

U medjuvremenu je zgrada bila šest dana bez struje, jednom su već polomljene vodovodne cevi i pokidane telefonske žice.

Juče su cevi pucale u dva navrata a inspektori stambeno-komunalne inspekcije kažu da oni mogu samo da izvrše kontrolu temelja, kada on bude završen, a da ostalo nije njihova nadležnost.

Na gradilištu nema nikave table sa obaveštenjem ko finasira a ko izvodi radove na zgradi a stanari kažu da se priča da je u pitanju "biznismen iz Vlasotinca".

Radovi su započeti bez iakvih dozvola a stopirani su tek na intervenciju stanara "Leske", posle prvog pucanja vodovosnih cevi, i zbog pritiska medija.

U medjuvremenu su radovi ponovo započeli a inspektorui tvrde da izvodjač, čije ime ne pominju ,ima sve dozvole koje mu je dala Gradska uprava za komunalno-stambene psolove.

Oni nisu znali da objasne da li je u skladu sa zakonom činjenica da se nova zgrada zida uz samu ulicu a da se prikilom kopanja temelja, potkopava i ulica.

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić naložio je nedavno svim nadležnim slušbama da završe posoa oko legalizacije "Leske" i da se ispitaju sve okolnosti pod kojima se gradi nova zgrada.
Javnosti još nije saopšteno šta je povodom tih naloga uradjeno
Preuzeto: JUG press

Ljudi ovo nema ni na divljem zapadu radi ko sta hoce kad hoce gde hoce i koliko hoce a niko nikom ne polaze racune.. ZANEVEROVATI...

Pozoriste

Radimo pod ogromnim rizikom i u svakodnevnom smo u stresu od straha da se nešto ne zapali ili nekome ne padne cigla na glavu. Ova zgrada je u najlošijem stanju od svih pozorišta u Srbiji - kaže direktor pozorišta Zoran Rakić, kome je pre neki dan pala plafonjera na glavu. Gradske vlasti dale su 200.000 dinara za popravku plafona na stolarskoj radionici i finansirale popravku dela krova koji je prokišnjavao, ali posle svake kiše voda nađe druge puteve do probne sale, garderoba i prostorije za kostime. - Pre nego što je krov popravljen, stavljali smo lavore na scenu u kišnim danima. I sama bina je dotrajala. Nekoliko glumaca se povredilo na sceni od eksera i istrulelih dasaka, a među njima i prvak drame Đorđe Tomić - kaže Biljana Grozdanović, zamenica direktora pozorišta.
Novcem iz gradskog budžeta povremeno se obavljaju sitne popravke, ali to ne rešava problem. Pre tri godine tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je 14 miliona dinara za rekonstrukciju krova i rukovodstvu predao simboličan ček na taj iznos. Međutim, novac nikada nije stigao.
Zgrada Narodnog pozorišta poslednji put ozbiljnije je renovirana pre 40 godina. Kada je stigao ček od države na 14 miliona dinara, urađen je projekat dogradnje i rekonstrukcije i obezbeđene su sve dozvole. Njime je konkurisano kod NIP, ali se vlast promenila, pa je sve palo u zaborav. Istim projektom konkurisano je i u 2008. godinu, ali novac još nije odobren.
- Zbog nedopustivo loših tehničkih uslova za rad i život, postoji bojazan od obustave svih daljih aktivnosti - stoji u dopisu iz leskovačkog pozorišta, upućenom Ministarstvu kulture.
Inače, projekat rekonstrukcije i dogradnje još 300 kvadrata iznosio je 28,5 miliona dinara, ali rukovodilac tehničkog sektora Momir Pejatović kaže da su u međuvremenu cene materijala skočile i da taj projekat sada vredi oko 35 miliona. Zamenik gradonačelnika Leskovca Branislav Đorđević kaže za "Blic" da su lokalne vlasti intenzivirale kontakte sa Ministarstvom kulture, te da se, na osnovu datih obećanja, novac za realizaciju projekta očekuje tokom iduće godine.
Preuzeto: Blic

Kakava je situacija u Leskovcu nije ni cudi i daj boze da je samo pozoriste nakrivljeno verujem da je mnogo toga trulo u gradu Leskovcu.

Napokon-nadam se deponija za izvoz smeca

Dosadašnja deponija bila je ,,privremena’’ i često je zadavala velike glavobolje komunalcima.

Prema poslednjoj računici, vrednost deponije ,,Željkovac’’ procenjuje se na deset miliona evra, ali kako će ovde uskoro nići i tzv. reciklažni centar, ukupna investicija – prema preciznoj računici planera - doseže čak 17 miliona evra i to je apsolutno najkrupnije strano ulaganje u bilo koji projekat u Jablaničkom okrugu.

Na deponiji ,,Željkovac’’ trebalo bi da se gradi i azil za pse, jer je sadašnji, u kome je trenutno smešteno više od stotinu pasa, samo privremen. Taj deo investicije, međutim, finansiraće isključivo lokalna samouprava, ali zbog poznatih finansijskih problema sa sigurnošću se ne može kazati kada će započeti podizanje ,,psećeg doma’’.

Deponija ,,Željkovac’’ se nalazi u blizini Leskovca, odnosno sela Guberevca, Gornjeg i Donjeg Bunibroda i prostire na oko 83 hektara. Vlasnicima zemljišta koje je preuzeto od seljaka, isplaćeno je oko 116 miliona dinara, a kako ističu u kompaniji PWW neće biti dozvoljena gradnja nijednog objekta u blizini deponije, odnosno na prostoru od oko 500 metara.

Sa oko 200 ,,divljih deponija’’, koliko ih ima u gradu, okolini i u više od stotinu naselja, Leskovac je rekorder u Republici. Ništa poslednjih godina nije tako opasno zapretilo ,,prestonici roštilja i derta’’ kao ,,divlje deponije’’, koje su, posebno u letnjim mesecima, velika opasnost. Jedne nestaju, druge se stvaraju i to traje decenijama. Nisu vredele ni opomene, ni kazne, ni organizovane akcije, pa čak ni video kamere postavljene na pojedinim deponijama kako bi se razotkrilo ko i kada doprema otpad. Sve dobre namere ,,pale su u vodu’’ pred uobičajenom praksom mnogih porodica koje smeće iz svojih domova bacaju ,,gde im padne na pamet“.

Austrijsko preduzeće PWW (,,Por, Verner i Veber“) prikuplja i odvozi smeće iz najvećeg grada Jablaničkog okruga, ali i iz gotovo svih opština ovog dela juga Srbije. Cene usluga ovog preduzeća su odavno poznate – 2,12 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora, odnosno 50,40 dinara po članu domaćinstva. Uskoro, od početke rada deponije ,,Željkovac’’, računi će se isključivo fakturisati po broju članova domaćinstva – odavno je najavljeno iz ove austrijske kompanije, koja se prikupljanjem i deponovanjem gradskog otpada bavi i van atara Jablaničkog okruga, ali su cene odvoza smeća znatno više, a objašnjenje je jednostavno: leskovačka lokalna samouprava delimično je učestvovala u gradnji deponije ,,Željkovac’’ i pomoći će gradnju reciklažnog centra.

Inače, deponija ,,Željkovac’’ je, zajedno sa reciklažnim centrom, deo nacionalne strategije upravljanja otpadom, jer je predviđeno da u Republici bude 29 regionalnih savremenih deponija, ali i 44 sabirne stanice i 17 reciklažnih centara.
Preuzeto od:Danas

Nadam se da je ovo tacno i da ce se iznosenje smeca ustaliti i da nece zavisiti od volje mestana sela koje zive pored deponije.