Selo Donja Lokošnica, na desnoj obali Južne Morave, petnaest kilometara od Leskovca, svake godine u ovo doba se zacrveni od nepreglednih venaca paprike: fasade kuća izgledaju kao sveže ofarbane crvenom bojom. Gotovo da nema nijednog od oko trista domaćinstava koje se ne bavi proizvodnjom jedinstvene vrste paprike, koja potom odlazi na trpeze širom naše zemlje i inostranstva. Zarađeno se ulaže i u razvoj sela: ulice su asfaltirane, uvedeni su telefoni, još pre tridesetak godina doveli su vodu sa izvorišta. Nedavno su osnovali Udruženje proizvođača paprike koje trenutno okuplja četrnaestoro paprikara, ali uskoro će se učlaniti sva domaćinstva ovog sela. Cilj je da se formira firma koja će se baviti preradom paprike.
Juče je ovde peti put održana manifestacija „Dani paprike“, a predsednik organizacionog odbora Aleksandar Minić kaže za „Politiku“ da je tradicija paprikarstva u Donjoj Lokošnici duga gotovo četiri veka. U proseku, u sezoni se proizvede od 5.000 do 6.000 tona sirove, odnosno od 500 do 600 tona suve paprike.
– Ova paprika zahteva posebne klimatske uslove i ne uspeva u drugim krajevima. Nosio sam seme u Petrovac na Mlavi, ali tamo nije bio taj kvalitet. Turšija i ajvarka uspevaju i drugde. ali ne i industrijska aleva – navodi Minić.
– Papriku sušimo prirodno, na suncu, najbolje je kad je temperatura iznad 30 stepeni. Prirodno sušena je mnogo sočnija, ukusnija, ima bolju aromu, spolja se osuši, a sokovi ostanu unutra. U sušari gubi ukus i aromu – objašnjava nam Hranislav Ilić, čija je fasada kuće, baš kao i zidovi doma njegovog zeta Bobana Kocića, „tapacirana“ paprikama.
Ljubišu Stankovića zatekli smo kako ispod strehe ređa nizove paprika. Veselo nam dobacuje:
– Ovde imam šezdesetak venaca, sa druge strane kuće još više. Biće ih još, tek smo počeli da nižemo – najavljuje ovaj vredni paprikar. Njegov optimizam deli i komšinica Ruža Kostić:
– Od kada znam za sebe, nižem papriku, ali ovoliko nikada nije rodilo – ushićeno kaže Ruža.
Preuzeto: Politika
Нема коментара:
Постави коментар