Divljaci...

Mesto dogadjaja, zgrada u izgrdanji preko puta "Leske". Ili, preciznije, ulica od zgrade opštine i okruga prema naselju "POdvorce. Inače veoma prometna ulica kojom se , dalje, ide za Vučje a deo je i regionalnog puta .
To nije sprečilo one koji grade zgradu, o kojoj još uvek navodno raspravlja komisija koja je formirana da bi utvrdila kako se po Leskovcu gradilo i gradi., da blokiraju ulicu.
Naravno, dok komsija završi svoj posao ova zgrada će biti gotova a činjenica da se često dešava da kamioni za mešanje maltera ili šleperi sa ciglom i viljuškari zakrče čitavu ulicu, o prolazu stanarima već pomenute "Leske" da i ne govorimo, nikoga u gradu posebno ne uzbudjuje.
Nadležni načelnici službi i inspekcija koje bi time trebali da se bave, za to su i plaćeni, ne odgovaraju na telefonske pozive a saobraćajna policija "kulira" jer su "neobavešteni".
Da li bi , onda, jedino logično pitanje trebalo da bude “kolko košta” sva ta opuštenost nadležnh organa I njima sličnih?
Naravno, pošto smo mi ozbiljan medij nećemo pitati to već, za početak, ko stvarno gradi ovu zgradu, ko je dao dozvole da grade na trotoaru i na delu gradskog gradjevinskog zemljišta ?
I da li je Leskovac grad u kome, po sistemu zakona finasijski jačega, dodjete, pobodete kolac I krenete da zidate. A dozvole dobijate tek ako se neko ozbiljno I uz medijsku podršku pobuni?!
I da li će, ako već spominjana komisija najzad možda utvrdi (u šta baš I ne verujemo, ne znog činjenica već zbog pojave) da su neke dozvole ipak izdate nezakonito neko krenuti da ruši zgradu koja se uveliko gradi?
Ili će stvar biti “legalizovana” legalnim sredstvom plaćanja?
Preuzeto:JUGPress
Ma to je daleko od opstine pa inspekcija jos nije tu stigla...

Dok se Vlasi ne dosete..

Kocić navodi da štednja ne daje željene efekte zbog „sistemskog kriminala i korupcije“ gradskih uprava i institucija, a sve ono što se može uknjižiti kao pozitivan primer plod je saradnje sa pojedinim republičkim ministarstvima od kojih se s teškom mukom izvlači novac za infrastrukturne objekte.
- Od 19. marta do danas dao sam na desetine naloga u pravcu maksimalne štednje po svim osnovama i racionalizacije, ali moram da priznam da efekti nisu onakvi kakve sam očekivao. Razlog leži u činjenici da sam opstruiran od strane sistema, čak i od mladih ljudi. Primera radi, nije ispoštovana naredba o prilagođavanju koeficijenata po uredbi Vlade Srbije, pa ni nalog da se ukinu neselektivne stimulacije. Kada sam izdao sledeću naredbu po kojoj samo ja mogu da potpišem rešenja o eventualnim nagradama i stimulacijama, oni su se dosetili kako da me prevare, pa su na ime prekovremenog rada u nekim upravama podelili skoro duple plate - objašnjava Kocić situaciju u gradu čijem budžetu preti bankrot.
Kao jedan od mnogih izigravanja naredbi, Kocić navodi i enormne račune za fiksne telefone.
- Kada prekorače limit na mobilnim telefonima, budu isključeni. Ko želi da koristi službeni, mora sam da plati. Ali prešli su na fiksne. Bio sam u šoku kada je iz „Telekoma“ stigla vest da će nam biti isključeni telefoni i da smo izgubili „vip“ status zbog neplaćenog duga od šest miliona dinara. Jedan od mojih prvih saradnika iz Uprave za finansije je krio tu situaciju - kaže gradonačelnik i dodaje da su mnogi činovnici suspendovani zbog sličnih podvala i da će najverovatnije dobiti i otkaze.
No, da nije baš sve crno, Kocić navodi i pozitivne primere.
- Nijedan načelnik i direktor, sem jednog, ne pravi račune po kafanama na teret grada ili preduzeća. Moj kabinet na primer ima nulu na ime reprezentacije - priča Kocić.
Ipak, da ima rezultata u stezanju kaiša pokazuje uvećani dnevni priliv u budžetu i to zahvaljujući novom načelniku Uprave za finansije, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji. Po tom osnovu sada se dnevno u kasu slije do 10 miliona dinara, što je doprinelo učestalijoj isplati plata zaposlenih. Osim toga, dugovanja Direkcije za urbanizam smanjena su sa 380 na 250 miliona dinara, a pri tom je asfaltirano na desetine ulica i trgova.
Kao pozitivan primer gradonačelnik ističe i JP „Pijacu“ čiji je direktor Ivan Mladenović rigoroznim merama štednje smanjio dug sa 15 na četiri miliona dinara, tako što je, između ostalog, otpustio nepotrebno obezbeđenje jedne od privatnih firmi i otvorio prodavnicu na Stočnoj pijaci koja je za nekoliko meseci donela dobit od milion dinara, a od Nove godine uplaćivaće 10 odsto prihoda gradskom budžetu.
- Uveo sam štednju na svim nivoima, ali gradonačelnik je veoma zahtevan i strog, pa uvek zahteva više - priča Mladenović, protiv čijih prethodnika je gradonačelnik podneo krivične prijave za kupovinu luksuznih automobila, odela i „bahanalije“ po kafanama.
Preuzeto:Blic
Jos ce vode proteci Veternicom dao se cinovnicine dovedu u red... zivo me interesuje staje preduzeto protiv cinovnika koji krse naredbe gradonacelnika...

TV mrak

Zbog odbijanja da im mesečno plaćaju po 500 evra, SBB je sa svog sistema isključio šest lokalnih televizija koje imaju dozvole za rad od RRA. Bez mogućnosti praćenja programa Televizije Leskovac, Studio MT, K1, Klisure, 4S i Televizije Vlasotince, ostalo je gotovo 90 odsto stanovništva. Građani, lokalne vlasti, ustanove i narodni poslanici, apeluju da se što pre sa ekrana skine „medijski mrak“ jer je obaveštenost stanovništva neophodna, posebno u situaciji kada je proglašena epidemija gripa.
Vlasnici i urednici ovih medijskih kuća već su zatražili pomoć RRA i RATELA kojima uredno plaćaju korišćenje frekvencija. Iako su dopise poslali još u subotu, nikakav odgovor do srede nisu dobili. Leskovčani najavljuju da će pokrenuti inicijativu da se prekine saradnja sa ovim operaterom dok ne vrate lokalne televizije u etar. Takvi sastanci već su održani u MZ „Milentije Popović“, jednoj od najvećih gradskih mesnih zajednica.
- Svaki dan kontaktiramo nadležne iz SBB i oni stalno odugovlače sa sastankom. Situacija je postala nepodnošljiva, građani nas svaki dan zovu. Moraćemo da se organizujemo i branimo pravo na informisanje - kaže Nataša Đorđević, zamenik glavnog i odgovornog urednika Televizije Leskovac. Ona pojašnjava da je SBB ultimativno tražio od njih da potpišu tipske ugovore po kojima bi trebalo da plaćaju po 500 evra mesečno SBB.
- Nisu nam ostavili prostor da se dogovorimo i da vidimo na osnovu kojih pokazatelja su oni odredili tu cenu. Moramo i mi da zaštitimo naše interese i to pre svega što se već u decembru donosi zakon koji će legalizovati rad kablovskih operatera - kaže Nataša Đorđević, dok njene kolege dodaju da ih je SBB isključio bez ikakvog upozorenja.
- Jedini smo grad u Srbiji gde se SBB usudio da ovo uradi, ali to je zbog toga što su monopolisti, pa ćemo od nadležnih zatražiti da preispitaju da li je prekršen zakon o zaštiti konkurencije - kaže Zoran Stanisavljević iz Televizije Klisura.
Ivana Veličković sa Televizije K1, kaže da se SBB ne obazire da dopise koje su im poslali načelnik Jablaničkog okruga Vladan Marinković, gradonačelnik Slobodan Kocić, narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić (G17) i Živojin Stanković (DS), Centar za ekonomiku domaćinstva... Svi oni traže da SBB povuče svoju odluku ako zbog ništa drugog barem dok traje epidemija gripa, jer građani moraju biti obavešteni.

PROVERITI DOZVOLE
Vlasnici pomenutih medijskih kuća traže od nadležnih da se proveri da li SBB ima potrebne urbanističke dozvole gradskih vlasti za instaliranje svog sistema. Kažu da je SBB uništio zajedničke antene u zgradama, tako da građani koriste usluge kablovskih operatera.

SAMI TRAŽILI
U predstavništvu SBB u Leskovcu dobili smo informaciju da su ove televizije „same tražile da budu isključene“. Dušan Radosavljević, nadležan iz SBB za dogovor sa leskovačkim televizijama, u sredu nije odgovarao na telefonske pozive.
Preuzeto:Novosti
Bas bih voleo da znam da li SBB i od CNN naplacuje 500 evra msecno da ih pustaju preko svoje mreze.

Ilegalci

Leskovačke vlasti uveliko evidentiraju koliko stanova ima grad u svom vlasništvu jer planiraju da ih zamene za napuštene vojne objekte. Komisija koja radi ovaj posao do sada je pronašla 170 stanova u vlasništvu grada.

U svima njima žive stanari, ali samo desetak odsto useljenih porodica ima validne papire, dok ostali nelegalno borave u gradskim stanovima. Oni koji nelegalno žive u tim stanovima moraće da napuste gradsku imovinu, uz izuzetke teških socijalnih slučajeva.
- U te stanove se useljavalo godinama. U velikom broju stanova sada žive naslednici pojedinaca kojima su stanovi dodeljivani kao privremeno rešenje stambenog pitanja. Pojedinci imaju neke papire, pa će se ti slučajevi preispitati i nakon toga donositi odluka šta dalje. Mnogo je slučajeva bespravno useljenih stanova, bez ikakvih papira. Oni će morati da napuste imovinu grada. Naše traganje za gradskom imovinom imaće dvostruki pozitivni efekat: dobićemo Dom Vojske i najmanje još jedan vojni objekat i napokon ćemo saznati čime raspolažemo kao grad - kaže gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić.
Porodice koje borave nelegalno u gradskim stanovima zabrinute su šta će biti sa njima. Iako ne negiraju da su bespravno useljeni, većina stanara tvrdi da su imali obećanje da će otkupiti te stanove.

- Želim da vidim ko ima toliko hrabrosti da me sa troje dece i ženom izbaci na ulicu. Nemam papire, ali kad sam ostao bez posla pre tri godine, nekoliko lokalnih funkcionera mi je reklo da se uselim u taj stan pa da ga polako otplaćujem u narednih dvadesetak godina. Nisam počeo sa otplatom jer grad još nije doneo takvu uredbu, ali ne verujem da su spremni da isele one za koje utvrde da nemaju neku alternativu za stanovanje - ocenjuje Leskovčanin koji živi u gradskom stanu u naselju Dubočica.
Iako gradska komisija ima spisak sa imenima i delimično evidentiranu materijalnu situaciju stanara, bespravno useljeni stanari nisu voljni da otvoreno razgovaraju o ovom problemu.
- Plašim se da prva kažem javno šta mislim i da sutradan iseljavanje krene od mene. Kažu da socijalne slučajeve neće dirati, a ja sam samohrana majka koju su već jednom prinudno iseljavali. Dobro je da je počela zima, pa po zakonu ne mogu da nas isele do proleća, a dotle će se valjda nešto promeniti - očekuje Leskovčanka koja sa dve ćerke živi u jednosobnom gradskom stanu.
Leskovačke vlasti žele da preuzmu tri napuštena vojna objekta jer se nalaze na atraktivnim lokacijama i imaju nekoliko desetina hektara zemljišta pogodnog za gradnju industrijskih pogona ili stambenih objekata. Grad je najviše zainteresovan za Dom Vojske, kasarnu „Južni logor" i sportski aerodrom u severnom delu grada. Dom Vojske već koriste učenici OŠ „Svetozar Marković" jer se škola renovira, pa je Ministarstvo odbrane ustupilo gradu ovaj objekat.

- Ministarstvo odbrane i ministar Dragan Šutanovac su nam izašli u susret i dali nam objekat Doma Vojske na korišćenje do kraja ove školske godine, ali smo spremni da ga trajno otkupimo tako što ćemo u zamenu dati stanove pripadnicima Vojske. Pregovori su u toku. Prema prvim procenama Poreske uprave, Dom Vojske vredi 130 miliona dinara i sada je na nama da odredimo koje ćemo stanove zameniti sa Vojskom - kaže gradonačelnik Kocić.
Iako je grad najviše bio zainteresovan za zgradu nekadašnje Komande garnizona u strogom centru Leskovca, kako sada stvari stoje, grad neće biti u mogućnosti da preuzme ovaj objekat jer je Vojsci potreban novac, a u gradskom budžetu nema para. Vojska će Komandu prepustiti tržištu, a grad će pokušati da preuzme kasarnu „Južni logor", koja se nalazi na atraktivnoj, komunalno opremljenoj lokaciji pored starog autoputa.
Preuzeto:Press

Saradnja

Regionalnoj privrednoj komori Leskovac odobren je projekat koji se sprovodi u saradnji sa bugarskim partnerima u vrednosti od 86 hiljada evra, prezentovano je na konferenciji za novinare. Projekat će biti realizovan u saradnji sa Evropskom unijom i Komorama iz Zaječara, Vidina i Vraca, rekao je je predsednik Privredne komore Leskovac Goran Jović.

" U projektu će uzeti učešće oko 20 organizacija sa ciljem da se poboljašju kapaciteti i poslovne informacije. Projekat je okrenut privrednicima i nadamo se da će doprineti saradnji preduzeća sa obe strane granice, i naše i Bugarske. Mislimo da će nakon toga nastup privrednika i Srbije i Bugarske biti mnogo lakši prema trećim tržištima", objasnio je Ostojić.
Prema proceni u projektu bi trebalo da učestvuje preko 200 privrednika sa Bugarske i srpske strane a njihov rad biće usmeren kroz radionice i seminare.

Jović je rekao da je ove godine realizovano 17 projekata, ali da je poseban uspeh ostvaren na sajmu u Argentini.

" Kao deo priznanja za uspešan rad, bio sam šef delegacije Privredne komore Srbije na sajmu u Buenos Ajresu, u Argentini, i moram da kažem da je interesovanje argentinskih privrednika za našu prezentaciju bilo veliko. Uslovi koje Vlada Srbije nudi privrednicima za otvaranje pogona na jugu Srbije doprineli su da je već nekoliko preduzeća za otvaranje pogona na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Sada predstoji da se obave razgovori sa lokalnim samoupravama na području naša dva okruga. Videćemo kakvo je interesovanje naših Opština za učešće u braunfild i grinfild investicijama privrednika iz Argentine"., istakao je Jović.

On je najavio da već tokom marta naredne godine očekuje posetu delegacije iz Argentine. On je rekao da Regionalnu privrednu komoru Leskovac do kraja meseca očekuje učešće na Sajmu etno hrane u Beogradu, ali da predstoje i posete italijanske delegacije i grčkog grada Kavale Leskovcu.
Preuzeto:JUGpress

Demagogija

Umesto da vodeća gradska struktura pomaže mladim ljudima i kreira nova radna mesta za njihovo zapošljavanje, ona ih planira za otpuštanje, receno je na današnjoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke u Leskovcu.

Predrag Arsić, član Glavnog odbora SRS kaže da su mladi, sa do pet godina radnog iskustva ekonomski najisplativiji za otpuštanje zbog male visine otpremnine koja im se treba isplatiti.
Arsić je, kako je danas preneo novinarima, takođe jedan od mladih ljudi koji se plaši da će u racionalizaciji činovnika izgubiti posao. On je jedan od zaposlenih u gradskom Fondu za razvoj, a , kako je rekao, sumnja da je predviđeno novom sistematizacijom da ostane na svom radnom mestu.

„Ovo je tužna istina. Mladi ljudi su ekonomski najisplativiji da se racionalizuje gradska uprava, jer oni ne mogu imati više od 5 godina radnog staža. Lakše je takvim ljudima isplatiti otpremninu i logično je da će se gradska vlast voditi ovakvom idejom.

To jednostavno nije dobro. Time se mladim ljudima ubija svaka želja da ostanu u ovom gradu i da rade. Oni će, verovatno, svoju sreću tražiti u nekom drugom gradu ili inostranstvu i mi ćemo na kraju ostati grad starih.
Arsić se nada da će, ukoliko budu donešene, ovakve odluke naići na burno reagovanje svih sugrađana.
„Postavljam pitanje gradonačelniku Leskovca zašto on i njegovi saradnici konstantno tvrde da ulažu u podizanje svesti o obrazovanju i preduzetništvu mladih ljudi i zašto se baš od njih očekuje da budu ti koji će ličnim angažmanom, idejama i kreativnošću, podići privredu na noge, kada se, kako je istaknuto, o njima uopšte ne brine, stipendije studentima se ne isplaćuju, nema novih zapošljavanja mladih, a to malo koji rade, preti ime se da će ostati bez posla“ naglasio je Arsić.
Preuzeto:JUGpress
Nastavak stare price.... sta ste vi uradili za mlade dok ste bili na vlasti...

Najbolja

Sultana Veselović iz romskog naselja u Leskovcu najbolja je učenica Tekstilne škole, iako do sada nije imala nijedan udžbenik. Direktorka te škole uručila joj je knjige za drugi razred, koje joj je škola obezbedila zbog rezultata koje postiže. Sultanin san je da završi fakultet I postane dizajner .
Prvi razred srednje Tekstilne skole Sultana Veselovic iz Leskovca zavrsila je sa odličnim uspehom bez ijednog udžbenika.

Roditelji, čiji je jedini prihod materijalno obezbeđenje od 8 000 dinara, ni prošle, a ni ove školske godine nisu mogli da izdvoje sredstva za knjige.

Sultana kaže da na časovima hvata beleške i svaki slobodan trenutak provodi učeći jer po zavrsetku srednje škole želi da upiše Tekstilni fakultet.

Sultanini roditelji kažu da od para koje dobijaju na ime materijalnog obezbeđenja najpre plate račun za struju, a od onoga što ostane mogu da kupe samo deo osnovnih životnih namirnica.

Sultana je nedavno dobila od grada 5 000 dinara za kupovinu garedrobe. Škola joj je obezbedila školski pribor, a direktorka škole danas joj je uručila komplet knjiga za drugi razred.

Iako je na raspustu, Sultana svoje slobodno vreme provodi učeći. Ovih dana uči samo na dnevnom svetlu jer im je isključena struja zbog požara u kojem im je pre par dana izgoreo deo kuće.
Preuzeto:B92

Pazar

Podatak da u Leskovcu, gradu sa 80.000 stanovnika, nema trgovinskih giganata poput „Delte“, „Intereksa“, ili „Merkatora“, jasan je pokazatelj niske kupovne moći ovdašnjeg stanovništva, pa je i hipermarket „Idea“, pored sve logističke podrške u vidu reklama kojima puni kanale nacionalnih televizija, prinuđen da se dodatno oglašava posredstvom leskovačkih medija.
No, ni lokalni trgovci ne sede skrštenih ruku, kada je u pitanju privlačenje mušterija, naročito onih koji u prodavnice ulaze sa „malim korpama“. Tako recimo u prodajnim objektima „Zlatnog traga“ takozvani dnevni hleb košta svega devet dinara, koliko staje i čaša jogurta. Jaja „B“ klase mogu da se kupe po ceni od pet dinara, deterdžent „bonuks“ od tri kilograma je 299 dinara, a u okviru akcijskih ponuda po pristupačnim cenama se mogu naći i drugi artikli. Sličnu strategiju primenjuju i u prodavnicama firme „Orion“, gde vekna hleba od 400 grama košta deset dinara, kilogram jabuka devet, a mineralna voda „heba“ od litar i po 25 dinara što je za čak deset dinara manje nego kod konkurencije.
– Opredelivši se za najniže moguće cene, svesno smo išli na uštrb profita, u sadašnjoj situaciji zadovoljni smo da pokrivamo troškove i isplaćujemo plate našim radnicima – kaže za naš list vlasnik „Zlatnog traga“ Predrag Stojanović. Inače, ova firma održava autobusku liniju koja iz grada do njihovog diskonta na periferiji besplatno prevozi kupce.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Milić Marković, koji je i predsednik Gradske organizacije potrošača Leskovca, ističe da je za pohvalu poslovna logika lokalnih trgovaca, koji su se prilagodili kupovnoj moći leskovačkih kupaca. Inače, u ovom gradu još nije otvorena takozvana SOS prodavnica, a Marković kaže da je za to kriva inertnost lokalne samouprave koja nije obezbedila prostor za takav prodajni objekat. Međutim, pitanje je da li bi „SOS“ uopšte bio privlačan za kupce s najplićim džepom, jer u lokalnim prodavnicama ima proizvoda čije su cene i za 20 odsto niže od onih u prodavnicama namenjenim socijalno najugroženijim slojevima stanovništva. Prema najsvežijim podacima, na evidenciji nezaposlenih u Leskovcu je trenutno 22.140 osoba, prosek neto primanja u privredi je 19.087 dinara, dok je prosek u vanprivrednim delatnostima osetno viši i iznosi 30.637 dinara
Preuzeto:Politika.

Penzioneri

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je danas u Leskovcu da je Vlada donela odluku da „do kraja godine donese uredbu ili odluku o načinu povezivanja staža. Povezaće se staž svim radnicima kojima, krivicom poslodavaca, staž nije povezan“.

On je rekao da će se „to učiniti u svim preduzećima gde je to moguće, bilo da se radi o drustvenim, javnim ili privatnim preduzećima“.

Krkobabić je rekao da Vlada Srbiej čini maksimalne napore da reši socijalne probleme koji postoje u Srbiji.

„Iako sma ja penzioner i po vokaciji bi trebalo da jedino vodim računa o toj populaciji ipak kažem da budućnost Srbije nisu penzioneri. Budućnost Srbije su mladi i mi moramo da vodimo računa o njima“.

Krkobabić je rekao da je ekonomka kriza završena i da se to moglo videti već u avgustu, kada je počeo lagani oporavak.

„Mi smo odlučili da zamrznemo penzije i plate u javnom sektoru da bi smo rešili druge probelme koje imamo. Ali, mogu vam reći da će od 2011. godine i plate i penzije biti veće.“
On je rekao da je Vlada Srbije obezbedila šest milijarde evra iz raznih izvore , koje će upotrebiti za oporavak zemlje.
Krkobabić je rekao da je je cilj PUPS-a da penzije budu sedamdeset posto od prosečnih plata i da očekuje da će se to od 2011 i desiti.
On je najavio „uozbiljavanje fiskalne politike“ i obavezu da svi plaćaju poreze , doprinose i ostale prinadležnosti.

Na pitanje JUGpress-a zašto država do sada nije vodlila računa o tome Krkobabić je rekao da je „država rastegljiv pojam“ i da „predhodna Vlada nije kontrolisala kako treba tu naplatu“.
Krkobabić je rekao da „država neće odustati od zahteva da advokati plaćaju porez na ono što zarade. Mi ćemo imati još jedna sastanak i nadam s eda ćemo postići dogovor. U svakom slučaju, ako ne žele kasicu moraće da plaćaju na drugi način, koji će možda za neke biti i skuplji“, rekao je Krkobabić.
On je u Leskovcu razgovarao sa gradonačelnikom Slobodanom Kocićem o socijalnim problemima i potrebama ovoga grada.

Krkobabić je rekao da će u ovom gradu držati i partijsku tribinu.
ON, medjutim, tvrdi, da to nije deo predizboren kampanje i da će „ova Vlada trajati do kraja svog mandata
Preuzeto:JUGpress

Gradski prevoz

Nakon odluke da se gradski prevoz u Leskovcu poveri privatnim prevoznicima, počelo je da se dešava da prevoznici menjaju termine polazaka. Ovakva odluka izazvala je negodovanje građana koji, kako kažu, sada moraju da se prilagođavaju prevoznicima i ne znaju nove termine prevoza na već postojećim linijama.

Recimo, „Pešić“ prevoz, kome je dodeljen najveći broj linija, po rečima građana koji ga koriste, ukinuio je pre nekoliko dana četiri termina na liniji Vinarce-Leskovac.

„Jutros sam morala da pešačim puna dva kilometara, a onda sam od Konjičkog kluba uzela taksi i platila 200 dinara kako bi stigla na svoje radno mesto. Uz to, posedujem mesečnu kartu za prevoz,

Jednostavno, prevoznik je odlučio da više ne vozi putnike u 9 i 10 ujutru, u 17 sati, a ukinuo je istu liniju sa polaskom u 22sata. Desetak ljudi, a možda i više nas, ima kojima radno vreme počinje u 9 sati. Sada smo prinuđeni da pešačimo kilometrima do posla ili da plaćamo taksi, kaže jedna od žiteljki Vinarca koja radi u centru Leskovca.

U „Pešić“ prevozu nisu želeli ni da demantuju ni da potvrde ovakve navode svojih mušterija, ali ističu da imaju jako velike probleme sa divljim prevoznicima. Takođe, kako kažu, neke od linija im nisu isplative, tako da su rešili da smanje termine polazaka.

„Privatni prevoznici sa kojima je grad sklopio ugovore moraju da ispoštuju svoje obaveze. Oni jednostavno ne smeju da menjaju postojeće linije, kao ni ostale stvake propisane ugovorom.

Ukoliko do toga dođe, grad će predložiti raskid ugovora i potražiće nove kandidate da vrše ovu delatnost“ objašnjava Saša Pešić, šef kabineta gradonačelnika leskovca.

Privatni prevoznici “Pešić”, “Frenki komerc”, “Cvetković” I “Mitić prevoz” obavljaju delatnost gradskog prevoza u Leskovcu, nakon odluke Skupštine grada u avgustu ove godine.. Ovakvom odlukom odbornika lokalnog parlamenta, grad je posle skoro jedne decenije, ponovo pokrenuo gradski prevoz.
Podsećamo, ovu delatnost, nekada je obavljao Jugekspres koji je prošao kroz tri neuspešna tendera i preti mu stečaj ili likvidacija.
Preuzeto:JUGpress

Tako i treba kad gradska vlast ne radi svoj posao, da ima vlasti bili bi kaznjeni za samovoljno menjanje reda voznje pa bi vozili li odustali... nigde na svetu sve linije nisu profitabilne negde dobijas negde gubis tako ti je to

Zabrana

Iako imamo 30 odsto vlasništva HUP Balkan obespravljeni smo, pa smo hteli da se dogovorimo kako da sadašnje stanje razrešimo. Jedan od naših predloga je da većinski vlasnici preuzmu naše akcije ili pak da se izvrši podela objekata Balkana - ističe Ivković.

Manjinski akcionari Hotelsko-ugostiteljskog preduzeća Balkan, kolektiva koji je decenijama predstavljao simbol grada, uputili su protest nadležnim republičkim institucijama zbog velikih nevolja u sprovođenju privatizacije. Prema računicama ovih akcionara, među kojima je dosta vrhunskih majstora koji su proneli glas leskovačkog roštilja, Ugostiteljsko preduzeće Balkan prodato je za 1,03 miliona evra, a njegova realna vrednost je dvadeset puta veća.

Grujica Ivković, predsednik Upravnog odbora manjinskih akcionara Balkana, smatra da je u pitanju loša privatizacija koja ima nesagledive posledice ne samo za kolektiv, nego i za sam grad. Nekadašnji radnici Balkana od 3. novembra 2007. godine, kada je promenjena struktura kapitala njihove firme, odnosno prodat Balkan, preživljavaju najteže dane i gotovo svi su poveli sudski spor tražeći namirenje višemesečnih zarada, uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, kao i isplatu otpremnina.

Prema slovu kupoprodajnog ugovora, većinski vlasnik trebalo je da uloži u razvoj Balkana nekoliko miliona evra, a ocena manjinskih akcionara je da su investicije simbolične.

Milionska potraživanja
U ovom trenutku u depandansu motela Atina, koji je takođe deo Balkana, nalaze se izbeglice, kojima je to jedini krov nad glavom. Takođe, šezdesetak radnika koji su radili u Balkanu poseduju i izvršna sudska rešenja, ali ništa nije urađeno da se isplate njihova višemilionska potraživanja.
Preuzeto :Danas

Suspenzija

Vanrednom kontrolom Okružnog zatvora u Leskovcu utvrđene su nepravilnosti u radu nekolicine rukovodilaca, zbog čega je suspendovan bivši upravnik Zoran Jović i još osam zaposlenih, saopštila je juče Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

U saopštenju se ističe da je kontrola izvršena na osnovu naloga direktora Uprave Milana Obradovića, i uz punu saradnju novopostavljenog upravnika zatvora.

Osim Jovića i načelnika službe obezbeđenja, suspendovana su i dvojica šefova smene i petorica pripadnika službe obezbeđenja, a rešenja o suspenziji će u ponedeljak, 9. novembra, biti prosleđena Tužilaštvu i policiji u Leskovcu.

„Vanredna kontrola je obavljena na osnovu operativnih saznanja koja su ukazivala da je bilo propusta u radu zaposlenih, a u vezi sa pucnjavom od pre mesec dana kada je jedan osuđenik u zatvorskom krugu ranjen u nogu“, navodi se u saopštenju.
Preuzeto:Glas javnosti

Ministarstvo pravde dodaje da je, na osnovu video-snimka zatvorskih kamera, utvrđeno da je, osim propusta u radu, postojala i prekomerna upotreba sile zatvorskog obezbeđenja.

Vanredne kontrole u Okružnom zatvoru u Leskovcu, ali i u svim ostalim zatvorima biće nastavljene, poručuje Ministarstvo pravde.
„Uprava za izvršenje krivičnih sankcija insistira na sprovođenju zakona i sankcionisanju svih svojih radnika koji krše zakon u bilo kom smislu, bez obzira na to o kom nivou rukovodilaca se radi“, zaključuje se u saopštenju Ministarstva pravde.

Na kolenima

Privreda Jablaničkog i Pčinjskog okruga zadnjih godina je u veoma teškom ekonomskom položaju, a pogotovo u poslednjih godinu dana pod uticajem svetske ekonomske krize, zaključak je Udruženja za saobraćaj, telekomunikacije i informatičke delatnosti Regionalne privredne komore Leskovac.
Ovo udruženje ističe da je ovakva situacija izazvana padom industrijske proizvodnje, visokom stopom nezaposlenosti, sporim odvijanjem procesa privatizacije i velikim brojem raskinutih kupoprodajnih ugovora i uvedenih stečaja, likvidacijom postojećih preduzeća, velikim opterećenjem zarada po osnovu poreza i doprinosa, kao i nekonkurentnošću proizvoda sa juga Srbije.
Naplata potraživanja je izuzetno otežana i skroz je nemoguće, u sadašnjim okolnostima, naplatiti dospela potraživanja u dogledno vreme.
Zbog toga kompanije sa juga Srbije, kao i većina kompanija u Srbiji, nisu u mogućnosti da izmiruju dospele obaveze u zakonskim i ugovorenim rokovima prema državi i javnim preduzećima, bankama i dobavljačima, pa im realno preti blokada tekućih računa, kao što je to slučaj, u ovom trenutku, sa blizu 60.000 preduzeća u Republici Srbiji.
Na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga u 20 preduzeća je blokiran račun, dok su 33 u preocesu likvidacije zakljucuje ovo udruzenje.
Privreda područja sa juga Srbije našla se u još težem materijslno finansijskom položaju sa nastankom svetske ekonomske krize, objašnjavaju u udruženju.
Prisustvo tehničko-tehnološke zaostalosti, nelikvidnost, bankrotstvo jednog boja privrednih društava, velikog broja uvedenih stečajeva, visokog stepena nezaposlenosti, niskih zarada, odraz su ekonomske nerazvijenosti, zastoja u razvoju privrede i socijalnog siromaštva.
U kompanijama na jugu Srbije, zbog smanjenja tražnje na ino tržištu, izviz za devet meseci smanjen je za 22,5 posto u odnosu na isti period prethodne godine, na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
U teškoj situaciji našla su se preduzeća trajnih potrošačkih dobara, proizvođači nameštaja, peći na čvrsta, tečna goriva i proizvodi iz oblasti IGM, a posebno se odrazila na robu široke potrošnje u maloprodaji zbog pada životnog standarda.
Zaključak je da lokalne samouprave i druge institucije moraju da stvore privredni ambijent i određene preduslove za privlačenje stranih investitora, tim pre što jug Srbije ima šta da ponudi.
Neophodan je veći stepen racionalizacije javne potrošnje na svim nivoima i borba protiv svih vidova korupcije
Preuzeto:JUGpress

Maraton

Pozorišni maraton 2009“, koji počinje sutra, biće održan, uprkos novom gripu u Leskovcu, potvrđuju u Narodnom pozorištu u ovom gradu.

Večernji repertoar će se odvijati normalno, dok su otkazane sve dečje predstave, kaže za JUGpress Biljana Grozdanović, zamenica direktora Narodnog pozorišta u Leskovcu.

„Nakon konsultacija sa načelnikom sanitarne inspekcije za Jablanički okrug i šefom regionalnog Akcionog tima za delovanje u slučaju pandemije novog gripa, dr Goranom Stamenkovićem, odlučili smo, da na našu veliku žalost, odložimo Dečji maraton dok ne prođe opasnost od prenošenja gripa H1N1.

Što se večernjih projekcija tiče, sve će se odvijati po predviđenom planu, a već smo preduzeli sve preventivne mere u sprečavanju visokog rizika od prenošenja gripa H1N1 za sve posetioce predstava“ kaže Grozdanovićka.

„Pozorišni maraton 2009“ biće održan u Narodnom pozorištu u Leskovcu od 7. do 16. novembra. Zakazana su gostovanja eminetnih beogradskih pozorišta, kao i pozorišta iz Novog Sada i Niša.
Preuzeto:JUGpres

Cistka

U lokalnoj samoupravi je odlučeno da se zaštite sva lica kojima je rad u Gradskoj upravi jedini izvor egzistencije.

Trenutno je u administraciji zaposleno 1.050 radnika, odnosno 6,4 na hiljadu stanovnika, ali se, u stvari, iz budžeta finansiraju zarade oko 1.900 radnika, računajući i javna komunalna preduzeća. Među zaposlenima u Leskovcu evidentirano je čak 256 radnika u ustanovama kulture, 88 u brojnim fondovima i 21 lice u Turističkoj organizaciji grada.

Ako racionalizacija bude dosledno sprovedena, samo u javnom sektoru, odnosno u gradskim službama, bez posla bi trebalo da ostane 317 činovnika, ali je za isplatu otpremnina potrebno obezbediti oko 90 miliona dinara.

Proteklih dana je, inače, jedan broj radnika već dobio otkaz, a najviše zaposlenih na određeno vreme, ali je bez posla ostalo i nekoliko radnika Narodnog pozorišta. Sudeći po najavama iz Gradske skupštine, među prvima će otkaze dobiti radnici Uprave za finansije koji su, mimo propisa, primali uvećane zarade.
Preuzeto:Danas

Crni crep

Kako navode izvori „Blica“ iz policije, sumnja se da su bivši predsednik opštine i Dragan R. tokom 2005. godine omogućili Ljubiši Đ. da nelegalno preuzme i na crnom tržištu proda 40.000 komada crepova i 900 crepnih kapaka namenjenih Medicinskoj školi u Leskovcu. Tadašnja vrednost crepa iznosila je oko 376.000 dinara. Krovni pokrivač bila je donacija leskovačkog preduzeća „Mladost“ Medicinskoj školi, čija je izgradnja u to vreme bila u toku nakon što je izgorela u požaru. Izvođač radova bila je zanatska zadruga čiji je vlasnik Dragan R., a izgradnju škole finansirala je lokalna samouprava i Ministarstvo prosvete.
Ovo je druga krivična prijava protiv bivšeg predsednika opštine za samo nekoliko dana. Policija je protiv Veličkovića početkom meseca podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je 2006. godine zloupotrebio službeni položaj. Prema navodima te krivične prijave, Veličković je osumnjičen da je kao predsednik opštine, bez saglasnosti Vlade Srbije i Republičke direkcije za imovinu, potpisao odluku kojom je opštinskoj Direkciji za urbanizam i opštinskom preduzeću „Legas“ preneto pravo upravljanja zemljištem i nepokretnostima novosagrađene Autobuske stanice u Leskovcu.
Policija je tada podnela krivičnu prijavu i protiv bivšeg direktora Fonda za razvoj M. Đ. zbog sumnje da je, suprotno odluci o osnivanju „Legasa“, odobrio umanjenje obaveza tog preduzeća prema Fondu za razvoj opštine.
Veličković kaže za „Blic“ da iza učestalih krivičnih prijava protiv njega stoji sam vrh vladajuće koalicije u Leskovcu, u kojoj sa tri odbornika participira i njegova stranka - SNS.
- Moje informacije govore da vrh vlasti, konkretno gradonačelnik Slobodan Kocić, vrši pritisak na tužilaštvo i zato pljušte prijave. U slučaju crepa za Medicinsku školu nema ničeg nelegalnog. Tu donaciju sam ja obezbedio i ona je ušla u onaj deo koji je trebalo da plati lokalna samouprava. Sa „Joveksom“ je samo izvršena zamena crepa jer bi u protivnom bilo šarenilo na krovu škole - tvrdi Veličković, koji kaže da žali što je podržao vladajuću koaliciju, ali dodaje da bi ta koalicija mogla da funkcioniše i bez njegova tri odbornika.
U lokalnoj samoupravi juče su odbili da komentarišu Veličkovićeve optužbe.
Preuzeto:Blic
Auuu kakva tu metla treba, ma trebaju na sva rukovodeca mesta doci ljudi sa strane da mnogo ociste ovaj grad...

Ciscenje

Troje službenika javnog preduzeća "Dom" iz Leskovca, šefica računovodstva D. K. (51) i inkasanti I. K. (45) i M. N. (45), zadržani su u policijskom pritvoru zbog sumnje da su prisvojili 830.000 dinara.

Oni su, kako se sumnja, u poslednje dve godine od građana Leskovca naplaćivali usluge održavanja stambenih zgrada i kiriju za lokale u vlasništvu "Doma", a umesto dobijenog novca blagajni su prilagali izveštaje po kojima su, navodno, dugovanja izmirivana čekovima. Posle provere, policija je utvrdila da tih čekova nema u blagajni i da je inkasant I. K. proneverio 674.000, a njegov kolega M. N. 160.000 dinara. Šefica računovodstva tereti se za falsifikovanje službenih isprava. Sve troje činovnika najpre su priznali krivična dela, ali su se kasnije u prisustvu advokata branili ćutanjem.
Preuzeto:Kurir

To mora da je bilo bas detaljno ciscenje, gde sam bio ja da malo cistim...

Imam pravo

"Imam pravo da znam“, naziv je projekta u okviru koga je danas održan okrugli sto u zgradi Jablaničkog okruga na temu „Građani u kontroli lokalnih samouprava“.
Profesor doktor Stevan Lilić, predstavnik organizacije „Pravnici za demokratiju“ iz Beograda, naglasio je da je opšti cilj projekta praćenje i kontrola javnih zvaničnika u ustanovama lokalne samouprave i javnim preduzećima.

„Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Pravnicima za demokratiju je u 18 opština i gradova u Srbiji napravljena jedna anketa i analiza kako se sprovodi pet ključnih zakona, između ostalog Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o sprečavanju sukoba interesa.
Zanimljivi su rezultati. Ovde u Leskovcu imamo veoma dobru građu i materijal i mislim da je to dosta indikativno za Srbiju u celini“ objasnio je Lilić.
On kaže da je čitav projekat jako bitan kako bi se postigao proaktivan odnos, s jedne strane građana prema institucijama lokalne vlasti, a sa druge strane da se lokalna uprava i država uopšte javi kao servis građana a ne kao instrument vlasti.
Vojislav Milošević, predstavnik Evropskog pokreta u Srbiji naglasio je danas da je „neophodno da javnost bude informisana o povredi prava građana od strane vladinih institucija“.

„Javnost, takođe, mora biti informisana o neprihvatljivom i nedoličnom ponašanju predstavnika Vladinih ustanova“ istakao je Milošević.
Ovaj projekat sprovode Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Pravnicima za demokratiju i Narodnim parlamentom uz podršku Nacionalne zadužbine za
demokratiju (NED)
Preuzeto:Jugpress

Pa mi znamo, ali sa zakasnjenjem, kad jedna garnitra ode sa vlasti naslednici nam kazu sta su sve radili, ali zbog toga niko nije nagradjen niti odgovara...

Zlatna..

Ova investicije, najveća na jugu Srbije, iznosi prema nekim procenama stručnjaka Vodovoda, 80 miliona evra, a u svakoj sekundi obezbediće 840 litara vode koju će pored Leskovca moći da koriste i žitelji više mesta Jablaničkog okruga.

Pooceni gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića, Vodosistem „Barje“ je jedna od tri najveće investicije u leskovačkom kraju ikada realizovane i ona će znatno popraviti ukupnu ekonomsku sliku ovog dela Republike.

- Fabrika vode u Gorini praktično je počela da radi i sada predstoje samo neki detalji koji bi trebalo da se tehnički usaglase kako bi komisija za tehnički prijem i zvanično dozvolila korišćenje ovog objekta - veli Stojanović.

Proteklih godina, pogotovo u vreme rada leskovačke tekstilne industrije, događalo se da čitava naselja ostanu bez vode danima. Zbog toga su u nekim gradskim zonama, posebno u prigradskim naseljima, za prekomernu potrošnju vode građani, odnosno domaćinstva, morali da plaćaju desetostruko višu cenu.

Trenutno veliki problem Vodovoda, nosioca investicije Vodosistema „Barje“, jeste naplata potraživanja. Kolektivu duguju domaćinstva i preduzeća više od 218 miliona dinara, ali u Vodovodu ističu da oko 75 miliona neće moći ni da naplate jer su mnoge firme propale, dok domaćinstva treba da namire 19 miliona.

Leskovačko JKP Vodovod odavno se suočava i sa viškom zaposlenih, a od pre nekoliko dana počelo je i slanje radnika na prinudne odmore. U JKP Vodovod će, kao i drugim javnim preduzećima, otpuštanja radnika biti nužnost. Leskovački vodovod bilo je mesto za uhlebljenje partijskih istomišljenika, pa su se zapošljavala i lica koja nisu potrebna kolektivu, kao i stručnjaci kojima je, sem skromnih kvalifikacija, preporuka bila dobro poznanstvo, odnosno uticaj u vrhu vladajućih stranaka. Utvrđeno je da je od 390 radnika u stalnom radnom odnosu i dvadesetak angažovanih na određeno vreme, višak 34 zaposlena.

- Jedan broj radnika koji su višak, poslati su na dvomesečni odmor i za to vreme će primati 60 odsto zarade iz prethodna tri meseca. Konkretne mere oko otpuštanja radnika sprovešćemo posle preporuke Vlade Srbije i lokalne samouprave, koja bi trebalo da bude radnicima obelodanjena narednih nedelja - kaže Zoran Stojanović, direktor JKP Vodovod. Inače leskovački vodovod godinama prodaje vodu po najnižoj ceni u Srbiji. Domaćinstva trenutno za kubni metar vode izdvajaju 21 dinar, a privreda od 36 do 50 dinara.

Preuzeto:Danas
Ma ova nasa voda kao de je od zlata,... toliko se oko nje "radi" a je to cudo bozja

Zestoka priprema

Okružni sud u Leskovcu doneo je rešenje o smeni sa mesta predsednika Opštinskog suda u ovom gradu Nebojše Stojčića i postavlajnju na mesto vršioca dužnosti prredsednika sudije Miodraga Jankovića koji je ovu funkciju obavljao u vreme Vlade DOS-a.
Prema ovom rešenju Janković će stupiti na dužnost 2.12.2009. i vršiće je najduže godinu dana.
Do tada je ostavljen rok dosadašnjem predsedniku Opštinskog suda Nebojša Stojčić da preda dužnost Jankoviću.

Stojčić će nastaviti da radi kao sudija Okružnog suda, što je bio pre imenovanja .
U obrazloženju za ovu smenu , u koje je JUGpress imao uvid, navodi se da Stojčiću mandat na mesto predsednika Optštiskog suda ističe 1. 12. 2009. godine a da je predsednik Okružnog suda "odlučujući o postavljenju v.d predsednik Opštinskog suda cenio sav dosadašnji rad Nebojše Stojčića kao predsednika suda i našao da u ovim prelaznim vremenima reforme pravosudja ne bi efikasno odgovorio postvaljenim zadacima".
Kao razlozi za ovakvu ocenu navode se da je Stojčić prekoračio svoja ovlašćenja u odlučivanju po zahtevu za izuzeće, a bez predhodno pribavljene izjave sudećeg sudije o kome se i radilo.
U obrazloženju se , iznedju ostalog , navodi da je Stojčić početkom 2006. godine na traženje predsedsednika Okružnog suda predmeta na uvid odgovori da se on već nalazi u Istorijskom arhivu, što je ova ustanova službenim dopisom demanatovala.

Kao razlog za ovu smenu se navodi i pokušaj Stojčića da predstavi kao je jedan advokat, u vreme kada je bio pritvoren, tražio lični kontakt pisamcetom sa predsednikom Okružnog suda i sudijom ovog suda
Na osnovu zvaničnog dopisa Okružnog zatvora utvrdjneo je da je to pisamce bilo podmetnuto, navodi se u obrzaloženju.
U rešenju se navodi i da je Stojčić pokrenuo inicijativu , na sastanku Gradjanskog odeljenja Opštinskog suda , da se u sporovima u kojima su radnici tužili strane kompanije koje su kupile firme u Leskovcu, zbog neisplaćenih zarada, zastane sa izvršenjima jer je to navodni interes radnika da bi sačuvali radna mesta.

Stojčić je, navodi se , to isto učinio i u slučajevima nadoknade šete kada su gradjani tužili grad Leskovac zbog ujeda pasa lutalica kada nije dozvoli sudijama Gradjanskog odeljenja da započete postupke i okončaju, što je direktno mešanje predsednika suda u nezavisnost i samostalnost rada sudija.
Jedan od razloga za smenu je i taj što je Stojčić sačinjavajući spisak onih koji su se odazvali da sami odu, uz otpremninu, iz suda, za dvojicu zaposlenih lažno naveo da su obaljali posao daktilografa i time im omogućio povoljniji tretman prilikom odlaska.
U objašnjenu se navodi i da Stojčić "svojim neodmerenim stavovima iritira zaposlene u pravosudju pa time gubi ugled i autorite, što je izazvalo i lične sukobe u Opštinskom sudu" kao i da je , u vreme svog mandata,podneo osam krivičnih prijava sudijama ovog suda od kojih ni jedna nije dovela do osude prijavljenih.
Stojčić je podneo i veći broj predloga za razrešenje sudija suda čiji je bio predsednik a samo u jednom slučaju je izrekao disciplinsku meru dok je u drugima odustajao.

"Sve ovo je izazvalo nezdravu atmosferu u Opštnskom sudu u Leksovcu, stvorilo zlu krv medju sudijama i radnicima", navodi se u obrazloženju smene .
Ovoj smeni su predhodili burni dogadjaji u leskovačkom Opštinskom sudu koji su bili predmet istrage i nadležnih organa.

Za nedelju dana Stojčić je podneo prijave policiji protiv dvojice sudija ovog suda kao i prijavu zbog , anonimnih pretnji sms porukama.
U izjavama medijima Stojčić je naveo i da je bio organizovan atentat na njega kada je na službenom automobilu koji je parkirao ispred svoje kuće pronašao ručnu mušku torbicu sa bombom kašikarom.

Zvanična DNK analiza je utvrdila da su na torbici pronadjeni samo Stojčićevi tragovi a leskovačka policija ni posle godinu i po dana nije rešila taj slučaj.

Preuzeto:JUGpress
U sudu su bas zestoko krenuli u zauzimanje pozicija pred reforme, a predmeti.... cekaju,cekaju,cekaju, .... cekajuuuuuu...

Tesno

Leskovačka policija saopštila je danas da je "postupajući po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva" podnela krivičnu prijavu ovom organu protiv bivšeg predsednika opštine G. V. (57) i bivšeg direktora Fonda za razvoj M.Đ. (31) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

U saopštenju se navodi kako "postoje osnovi sumnje da je G.V. 2006 . godine, dok je bio na funkciji predsednika opštine Leskovac, bez odluke Vlade Srbije i saglasnosti Republičje direkciej za imovinu u ime Opštinskog veća potpisao odluku kojom se odobrava zaključenje ugovora o prenosu prava korišćenja na nepokretnosti na lokaciji autobuske stanice "Legas" izmedju Javnog preduzeća Direkcija za urbanizam i izgradnju i Fonda za razvoj opštine Leskovac.

Policija navodi da "postoji sumnja" da je M.Dj. dok je bio na funkciji direktora Fonda za razvoj, suprotno Odluci o osnivanu "Legasa" odobrio umanjenje njegovih obaveza prema Fondu za razvoj.
Okružni javni tužilac Edvard Jerin rekao je JUGpressu da je ova krivična prijava, zbog visine zaprećene kazne za ovo krivično delo, prosledjena Opštinskom tužilaštvu
Preuzeto:JUGPres
Koliko su uzimali i koliko uzimaju i krse zakon dok su na vlasti ... mali im je i Niski zatvor

Zalosno

Visoka delegacija Sportskog saveza Srbije, predvođena predsednikom Aleksandrom Šoštarom, posetila je danas Leskovac i sa zamenikom gradonačelnika, Branislavom Đorđevićem, razgovaralo se o trenutnom statusu lokalnog Sportskog saveza i situaciji u sportu.

Do sastanka je došlo na inicijativu rukovodstva Sportskog saveza Leskovca koji je zaobiđen prilikom podele sportskog dinara i suočava se sa problemom viška zaposlenih.

Distribucija novca korisnicima sportskog buđžeta sada se direkto vrši preko gradske Uprave za društvene delatnosti, objasnio je Vladimir Stojiljković, predsednik leskovačkog Sportskog saveza.
„Ova organizacija nema ništa protiv takvog načina rada, ali zahtevamo da se bar savetodavno uključimo u ovaj proces.
Nisam siguran da ćemo već danas imati konkretno rešenje i da će već sutra sve da bude kako treba. Verovatno ćemo se ovako viđati još nekoliko puta, ali je najbitnije da se problem locira i da krenemo da ga rešavamo“ istakao je on.

„Ovo je prvi, početni i inicijalni sastanak na kome upoznajemo Sportski savez Srbije sa svim problemima. Oni to, otprilike i znaju. Ali, na kraju smo godine, svodimo račune, i pokušaćemo zajedničkim snagama, grad Leskovac, SSS, kao i Ministarstvo omladine i sporta, da odvojim o značajnija sredstva za sledeću godinu kako bi sport u ovom gradu funkcionisao onako kako treba“ naglasio je Branislav Đorđević, zamenik gradonačelnika Leskovca.
O detaljima današnjeg razgovora, javnost će biti obaveštena ovih dana, istakli su u Sportskom savezu Leskovac.
Preuzeto:JUGpres
Leskovacki sport jad,tuga,beda....

Nema panike

Na području Jablaničkog okruga do sada nije registrovan ni jedan slučaj pojave novog tipa gripa, rekao je danas šef odseka Sanitarne inspekcije za Jablanički okrug i rukovodilac okruznog tima za borbu protiv pandemijeje meksickog gripa dr Goran Stamenkovic.



On je objasnio da danasnji sastanak okruznog tima ima za cilj utvrdjivanje koordinacije svih planova i aktivnosti " kako bi sproveli sve neophodne mere i kako bi u necemu sprecili ili te stvari doveli u neku razumnu meru, ukoliko se nešto dogodi na našem području" rekao je Stamenković.

Operativni štab će utvrditi da li medicinske ustanove raspolažu sa adekvatnom opremom, rekao je Stamenković odgovarajući na pitanje da li zdravstvene ustanove imaju dovoljan broj respiratornih aparata, koji se koriste kao prva pomoc u lečenju obolelih od meksičkog gripa.

On je objasnio da će , u cilju smanjenja moguće pandemije novog gripa tipa A1H1, na preporuku Ministarstva prosvete biće zatvorena svaka škola u kojoj se polovina dece ne pojavi na nastavi.

Član tima ispred Zavoda za javno zdravlje epidemiolog dr Aleksandra Nikolić objasnila je da sve zdravstvene ustanove na teritoriji Jablanickog okruga imaju akcione planove koji su usklađeni sa planovima Školske uprave.

Ona je rekla da se svakodnevno prati stanje na terenu i procenjuje epidemiološka situacija i ocenila da u ovom trenutku nema mesta panici.
Preuzeto:JUGpres

Sve mi se cini kad grip dodje da ce biti "bas nas iznenadi" kao i sneg u januaru

Hapsenja

Leskovačka policija uhapsile je pet osoba zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj ili pomagali u tome, čime su oštetili AD "Leskodrvo" iz Leskovca za više od četrnaest miliona dinara.
Policija je uhapsila I.M. (40) iz Bačke Palanke, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Postoje osnovi sumnje da je I.M., kao predsednik upravnog odbora AD "Leskodrvo" iz Leskovca, tokom februara i marta ove godine, prodao placa sa objektima po ceni koja je znatno niža od cene prikazanoj u ugovoru o prodaj.

Uhapšeni su Z.S. (55) i I.T. (42), obojica iz Leskovca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju.
Postoje osnovi sumnje da su Z.S. i I.T. overili fiktivne priznanice o navodno izvršenim isplatama radnika i ugovore o ustupanju potraživanja ranika AD "Leskodrvo" Leskovac.

Policija je uhapsila J.P. (58) iz Leskovca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja.
U saopštenju se navodi da "postoje osnovi sumnje da je J.P, izvršni direktor preduzeća AD "Leskodrvo" iz Leskovca, tokom marta ove godine izvršio kupovinu placa ovog preduzeća , uz obavezu da izmiri obaveze radnika iz dela kupoprodajne cene, a po prodajnoj ceni koja je znatno niža od tržišne cene.

Zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja uhapšen je i D.K. (37) iz Leskovca.

Sva petorica su predata istražnom sudiji Okružnog suda u Leskovcu
Preuzeto:JUGpres

Neka hapse lopove, ali neka ih i sude a ne da ih pustaju napolje...

Brend

Iako su mnogi karakteristični proizvodi iz raznih krajeva Srbije poznati po svom kvalitetu, vrlo malo njih ima zvanično zaštićeno poreklo. Tako se ajvar i šljivovica, makar po komisiji Evropske unije, originalno ne proizvode u Srbiji, već u Hrvatskoj. Meštani jednog sela u južnoj Srbiji su zaključili da je baš zato vreme da registruju svoj brend.

Donju Lakošnicu, skromno selo u okolini Leskovca, mnogi zovu i crveno selo.

Na jesen, tradicionalno svaki slobodan zid u selu je prekriven nizovima teškim oko 10 kilograma karakteristične autohtone sorte paprike koja, po tvrdnji meštana, raste samo na ovom potezu u okolini Morave.

Celo selo kao da dobije prirodnu fasadu od crvene boje. Sorta se zove “kozji rog“, a posebno je cenjena među mesarima, jer prerađevinama od mesa daje jarko crvenu boju.

Od oko tri stotine domaćinstava u selu, svako prosečno proizvede tri do četiri tone mlevene paprike godišnje po domaćinstvu.

Međutim, mada nema problema sa prodajom, ima sa falsifikatima. Na pijacama se često pojavljuje paprika za koju se tvrdi da je lakošnička, a nije ili još gore, sadrži primese koje nisu paprika.

Zato su se meštani Donje Lakošnice udružili i pokrenuli postupak zaštite geografskog porekla lakošničke paprike.

No, čak da meštani Donje Lakošnice i uspeju da registruju svoj, nadamo se, budući svetski poznati brend paprike, kao i druga srpska sela, čeka ih sasvim druga vrsta borbe.

U selu koje ima preko 1.000 stanovnika ove godine je rođeno samo jedno dete.
Preuzeto: B 92